Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Ludi naučnik, umorni starac i jedna tajna

U redakciju sam se vratila nešto posle tri, gde me je već čekao Igor sedeći u kabinetu i nezainteresovano listajući poslednji broj „Pasaža".

- Mislio sam da si se predomislila i pobegla nekud glavom bez obzira, – rekao je začuvši kako ulazim u kancelariju u žurbi.

- Nisam se predomislila, Ana i ja smo imale neka posla u gradu, idemo li? – Upitala sam ga uzimajući: ključeve, mobilni i tašnu sa stola.

- Idemo... - odgovorio je kratko i žustrim korakom krenuo za mnom prema velikom parkingu gde me je čekala paklena mašina kojom smo se uputili prema institutu „Laza Lazarević".

Na velikom parkingu bolnice, kao što smo se dogovorili, čekao nas je Marko sa jednim čovečuljkom sede rašćupane kose u belom mantilu koji je svojim izgledom više podsećao na ludog naučnika nego na doktora.

- Stigli ste, – rekao je Marko videvši da im koračamo u susret.

- Jesmo, - odgovorila sam kratko.

- Saro, Igore, da vas upoznam ovo je profesor doktor Nedeljko Lajović, – upoznao nas je Marko ludom naučniku.

- Drago mi je, – rekli smo u glas Igor i ja.

- Zadovoljstvo je moje, – rekao ljubaznim osmehom doktor Lajović pruživši meni pa Igoru ruku, - dosta sam čuo o Vama gospođice Bašić, što od vašeg oca, a kasnije i od Sonje. Nego da ne stojimo ovde uđimo unutra. Predložio je stari doktor uvevši nas unutar velelepne bolnice.

- Vidite, gospođice Bašić, mogu misliti kakav šok na vas ostavilo saznanje da vam je otac nakon dvadeset godina živ. To jeste poprlično stresno po vas. Ali uveravam vas da se on ničega nije sećao kada je došao ovde, - objašnjavao je stari doktor sprovodivši nas niz dugačak hodnik insituta koji je vodio prema velikim staklenim vratima, - osim da se zove Dragan Bašić, da je oženjen advokaticom Minom i da sa njom ima ćerku Saru.

Klimnula sam glavom davši mu do znanja da ga pratim.

- Njegov postupak povratka pamćenja je bio jako težak, jer nije ima ko da mu pomogne u tome. Posle više od godinu dana kada je pacijent počeo lagano da se priseća da je rođen u Kruševcu, da mu se majka zove Nataša i da je umrla na porođaju, da mu se otac zove Petar i da urednik nekog časopisa. Tada sam bez imalo oklevanja pozvao svog kućnog prijatelja Filipa Golubovića i on me je povezao sa Petrom Bašićem, koji je posle par dana došao kod mene u bolnicu. Nikada neću moći da zaboravim izraz lica tog umornog starca kada je ugledao sina kako sedi na krevetu, koji ga ne prepoznaje, samo se okrenuo i izašao iz bolnice. Kasnije sam čuo od kolega da je Petar Bašić preminuo ubrzo nakon toga događaja od posledica infarkta. Ostatak priče o parnici vaše majke sa vašim stricem za vaše starateljstvo čuo sam od Sonje. Žao mi je što nisam mogao da Vam pomognem dok su se lomila koplja i što je vaša majka stradala zbog svega toga. Završio je svoje izlaganje doktor izvevši nas u veliko dvorište i pokazavši mi pogledom na jednog umornog starca koji je sedeo u starom bade mantilu, ispod koga je majicu i donji deo pižame teget boje.

- Kako je Dragan sada?

Upitala sam posmatrajući umornog starca na klupi koji me je likom podsećao na deka Petra u poslednjim godinama svoga života.

- Dragan je povučen pacijent koji rešava ukrštene reči, sudoku, rebuse i uživao u svojoj tišini, - objasnio mi je doktor.

- Mogu li da popričam sa njim?

- Naravno, ali samo oprezno, gospođice Bašić, nemojte previše da ga bombardujete informacijama, recite mu samo ono što je nužno za sada. Najbolje da idemo korak po korak, dok ne vidimo kako će da reaguje.

Klimnula sam glavom davši do znanja doktoru da se slažem sa tim i krenula zajedno u pravcu starog hrasta ispod koga je sedeo pogureni starac upalih obraza, skroz sede kose, umornih kestenjastih očiju koje su bile fiksirane za neke stare novine.

- Bašiću, - viknuo mu je doktor sa par metara daljine, - imaš posetu!

Starac je nezainteresovano podigao pogled sa novina. Ugledavši me kako mu sa doktorom Lajevićem idem u susret skočio je na noge, oči su mu se napunile suzama i drhtavim glasom punim neverice viknuo:

- Mina!

- Tata... - prošaputala sam zbunjeno kada me je zagrlio.

- Saro, vidi kako si porasla, ista si majka. – Govorio je Dragan prolazeći mi rukama preko lica, a zatim zaćutao na sekund, počeo da se osvrće i upitao me: - Gde je Mina?

- Tata, molim te sedi... - rekla sam sam jedva držeći se na nogama.

- Saro, šta se dešava? – Upitao me je zabrinuto Dragan.

- Tata... Mama... Mama je preminula pre dve godine, - jedva sam prevalila preko usana.

- Kako? Od čega?

- Srce ju je izdalo. - Odgovorila sam oprezno gledajući u doktora.

- Sirota Mina, uvek bila krhkog zdravlja. Znaš li da sam joj od početka našeg braka govorio da se mane advokature, da je to previše stresan posao za nju, i prihvati posao profesora na pravnom fakultetu kada joj se već nudi, ali ne oduvek je bila bandoglava na svog oca, protu Iliju.

- Bilo šta je bilo? To ne možemo da promenimo. – Rekla sam sa teškim uzdahom na usnama. - Nego tata, ne razumem šta si toliko skrivio Zvezdanu i Milini da te zatvori ovde?

- Skrivio...- osmehnuo se ironično Dragan, - to je prava reč Saro... skrivio. Sve se dogodilo kad sam slučajno čuo raspravku između Zvekija i Tamare Nedić, kada mu je saopštila da je trudna. On je insistirirao da abotira, ali ona nije htela ni da čuje, jer je već bila ušla u treći mesec i doktori su joj rekli ako to učini nikada više se neće moći ostvari kao majka, što Zvezdana nije zanimalo i postavio joj uslov ili da abortira ili da se gubi odavde. Na šta je ona samo glasno opsovala, zapratila da će sve reći Petru i Ani i izjurila iz kancelarije. Nakon toga sam ušao ja u njegovu kancelariju i rekao mu da sam sve čuo i da ako Tamara ne ispriča sve Petru ja ću, što je on shvatio kao pretnju, jer ga već matori zatekao kako u njegovom kabinetu kreše novu sekretaricu i zapretio da će ga izbaciti iz testamenta, ako se ponovi. Nedugo nakon toga usledilo je moj put u Moskvu za koji je on isplanirao da me se reši, na čelu sa voljenom mamicom. Nije se nadao da će se umeša obezbeđenje aerodroma i da ću tako da spasim živu glavu. Saro, ne mogu da ti opišem Milinin izraz lica kada je došla u bolnicu kada sam se probudio iz kome, izletela je iz sobe kao da je videla duha. Za sve se ona pobrinula prvo da se prebacim za Niš, zatim, kada je bilo manje sumnjivo za Beograd. Dolazila je redovno da se raspituje o mom stanju i da li se sećam nečega novog. Preminula je pre nego što se meni sećanje vratilo, da vidi svoj neuspeli plan. Nego manimo se više mene, ovo je sada davno prošlo vreme, šta ti radiš? Sonja mi reče da si završila žurnalistiku i da si se verila.

Osmehnula sam se pogledavši u Igora i ispričala kako sam verena već desetak dana. Smeškao se zadovoljno posmatrajući ga preko mog ramena dok mi je čvrsto držao ruku.

- A što se tiče posla, postigla sam ono što ti nisi... Postala sam glavna i odgovorna urednica „Pasaža"! Govorila sam puna entuzijazma. Jednog trenutka primetila sam tamu u Draganovim očima, a zatim je zarežao na mene:

- Saro, zar te nisam učio da nije lepo lagati, koje poslove obavljaš u „Pasažu"? Taj gad ti nikada preko njegovog kopileta ne bi dozvolio da rukovodiš časopisom!

- Ali, tata, stvarno sam...

- Ne laži! – Ponavio je ogorčeni Dragan.

- Dosta je bilo za danas! – Umešao se doktor Lajević vadeći injekciju iz džepa.

- Gospođice, poseta je završena!

I pre nego što sam uspela da se pobunim Igor i Marko su izvukli iz velikog dvorišta instituta dok sam ja u neverici odmahivala glavom.