Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Uhoda pod mojim prozorom..

Teško sam uzdahnula, ustala i krenula na terasu da razbistrim misli, skamenila od straha na njenim vratima ugledavši onu istu uhodu koju sam pre sat i više vremena ugledala ispred Enine zgrade kako gleda u pravcu mojih prozora prislonjena na onu olupinu od „Golfa" i puši. Oprezno sam se vratila u dnevnu sobu, pogasila sva svetla, sakrila iza zavese, latila telefona sa stola i nazvala bez oklevanja Igora.
- Gde si?
Upitala sam ga brzo pre nego što je Igor stigao da kaže „Halo!".
- Kod Sofije... šta se dešava? Odgovorio je zbunjeno.
- Možeš da dođeš?
- Mogu, šta se dešava?
- Ispričaću ti kada dođeš.
- Dobro, vidimo se uskoro.
- Vidimo se, - promrmljala sam spustivši nevoljno slušalicu.
Oprezno posmatrajući svoju uhodu sam se udaljila od prozora, otišla sam do ulaznih vrata da proverim da li su zaključana, a zatim se vratila u fotelju i Eninom sledećem snimku pod oznakom:

#P.M.J. 07.04.2012.g.

Kao i u prethodnom intervju prvi glas koji se začuo bio je Enin.

Ena: Doktore Janjiću, hvala Vam što ste pristali na ovaj intervju.

Posle toga se začuo jedan veoma prijatan muški glas: Ena, zadovoljstvo je moje, ali pre svega moram da te pitam kako ti je sestra oboje znamo da ono što je preživela je previše za jednu tinejdžerku u poslednjih par meseci?

Ena: Doktore, moja sestra je borac, kao što rekoste, pregrmela je najgore, tačno, ali to joj je nateralo da odraste pre vremena i pronađe način da pomogne svojim vršnjacima kada najboljoj drugarici nije mogla.

Doktor: Ena, ona je još uvek dete, ima svega šesnaest godina.

Ena: Znam doktore, ali ona je mnogo zrelija nego što mislite.

Doktor: Znam da jeste, shvatio sam posle poslednje seanse sa njom, ali oprez ne bi trebao da bude na odmet.