Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Nevolja je moje drugo ime...

Kada je Igor parkirao paklenu mašinu na velikom parkingu redakcije pogledala sam ga i nesigurno upitala:

- Hoćeš li doći po mene oko četiri?

- Naravno, a do tada mi obećaj da ćeš se kloniti nevolje.

Osmehnula sam se pomislivši:

To ti ne mogu da ti to obećam, nevolja je moje drugo ime.

I izašla iz kola bez odovora uputivši se užurbanim korakom prema ulaznim vratima redakcije.

Zakoračivši u veliki hol sudarila sam se Jovanom koji je išao pravo na mene gledajući u gomilu papira koje je držao u ruci i promljao je sebi u bradu:

- O šefice, stigli ste?

- Kao što vidiš, jesam, – odgovorila sam odvažno.

- Zadržaćete se duže ili kraće u redakciji? – Govorio je dok smo koračali sa mnom prema mojoj kancelariji i dalje ne skidajući pogled sa gomilom papira.

- Nadam se na duže, – rekla sam sa osmehom.

- Dođi posle do mene u kancelariju imam neki posao za tebe.

Tačnije, par pitanja u vezi Rade Simić direktorke Druge ekonomske, ali on to nije morao sada da zna.

- Razumem, šefice. Pozdravio me sa salutiranjem na šta nisam mogla da se ne osmehnem i ušla u svoju kabinet gde me je dočekala Ana koja je sedela u mojoj fotelji i ispravljala neki članak u tišini.

- Saro, mislila sam da ćeš uzeti odmor od par dana nakon svega onoga što se izdešavalo, – rekla je Ana podigavši pogled sa gomile papira i pogledavši me preko naočara.

- Ne mogu da sedim u stanu, poludeću, – odgovorila sam spuštajući tašnu na sto.

- Pričala si sa Draganom? – Upitala me je Ana radoznalo.

- Nisam još. Igor i ja ćemo kasnije otići do instituta, – rekla sam.

- Nego, strina tebi je beše razredni starešina bio profesor Dragiša Ćosić u Prvoj beogradskoj gimnaziji?

- Da, od kuda ti to sada palo na pamet? – Upitala me je sumnjičavo Ana.

- Želela bih da popričam sa njim o Eninoj smrti, nedavno sam pronašla podatak da je Ćošić bio umešan u aferu „paketić" koju je ona istraživala, možda mi može reći nešto više o tome nego što piše na internetu ili štampi.

- Saro, zar se nisi manula toga, - prekorila me je Ana.

- Nisam, moram da saznam šta se Eni dogodilo onoga dana, – rekla sam odvažno.

- Dobro, – odgovorila je Ana ustajući iz moje fotelje sa teškim uzdahom shvativši da nema svrhe da se raspravlja sa mnom, - videću šta mogu da uradim, ali ništa ti ne obećam poslednji put kada sam videla Ćosića bio je prilično neprijatan. Videću šta mogu da uradim.

- Hvala, strina. Dobacila sam vedro sedajući u svoju fotelju, dok je Ana izlazila iz kancelarije umalo se ne sudarivši sa Jovanom koji je ulazio u moju kancelariju bez kucanja.

- Tražila si me i ja sam došao, – rekao je vedro Jovan.

- Sedi, Jovane, – rekla sam pokazavši mu na stolicu preko puta na mene.

- Šta treba da se ispravlja sada osim tvog potpuno pogrešnog ljubavnog života? – Upitajući me sa ljigavim osmehom na usnama smeštajući se na stolicu.

- Nema ništa, još nisam završila kolumnu i nisam te zvala zbog posla, već da bih te pitala pošto ste ti i Ena dugo bili zajedno, da li ti je u nekom trenutku spomenulu Radu Simić, direktorku Druge ekonomske škole?

- Znači o tome se radi, pozvala si me u kancelariju da me na kvarnjaka ispituješ o tamo nekoj direktorki, – rekao je sa podrugljivim osmehom Jovan.

– Jeste, spominjala je Radu više puta pošto je zataškala Ivonino ubistvo u školskom WC-u i pošto je htela Ivu da izbaci iz škole nakon toga. Rada nimalo nije naivna žena kao što izgleda to ti je vuk u jagnjećoj koži sa dobrom političkom zaleđinom. Tako da ću ti dati onaj isti prijateljski savet koji sam i Eni dao kada se namerila na nju: ODSTUPI!

- Ali Jovane... - pobunila sam se na te njegove reči.

- Nema tu ništa, ali... - rekao je ljutito Jovan ustavši i demonstrtivno spremajući se da napusti kancelariju, - poslušaj Stošića i mani se ćorava posla!

- A šta ako neću! – Prkosila sam mu.

- Onda ćete ostati bez glavnog i odgovornog urednika, - rekao je razjareno Jovan sudarivši se sa Aleksandrom koja se spremila da uđe u kabinet i bez pardona produžio dalje gunđajući sebi nešto u bradu.

- Saro, šta se dešava? – Upitala je zbunjena Aleksandra brzo zatvorivši vrata za sobom.

- Dešava se to da Jovan zna nešto i da mi prićutkuje, – rekla sam nervozno lupkajući prstima po stolu.

- U vezi sa čim? – Upitala je zbunjeno Aleksandra.

- U vezi sa Eninim ubistvom, nekoga krije, – odgovorila sam ljuškajući se u svojoj fotelji.

- Saro... - prošaputala je Aleksandra zabrinuto sa teškim uzdahom.

- Ali to je istina ne bi mi rekao da „odstupim" da nije tako, – mrmljala sam u bradu.

- Nego, od kud ti nije te valjda privukla Jovana i moja rasprava, nismo valjda bili toliko bučni?

- Niste, nego me je mama, poslala da ti kažem da te čeka u kolima da idete kod profesora Ćosića.

- Super, bar neki napredak u istrazi danas, – rekla sam uzevši diktafon iz fioke i svoju tašnu sa stola i jurnula prema vratima kabineta ostavivši zbunjenu Aleksandru iza sebe.

- O čemu se radi? – Upitala me je Aleksandra pre no što se vrata kabineta zatvorla.

- Ispričaću ti sve kada se vratim. Rekla sam izašavši iz kancelarije ostavivši je zbunjenu Aleksandru i ubrzanim korakom uputila se prema liftu za parking gde me Ana očekivala nestrpljivo u svom karmin crvenom „Pežou".