"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ubrzanim korakom sam hrlila na sastanak sa Damom iz senke, koristeći Dušanovu, a zatim i Cetinjku koje su me direktno vodile u mračnu i pomalo jezivu, u ovo doba noćiHilandarsku ulicu. Prošavši zloslutnu Trgovačku školu usporila sam zbog bâta koraka i sene koji su me neumorno pratili od kako sam izašla iz zgrade dajući mi jasno do znanja da je moja uhoda tu negde. Na maloj raskrsnici Hilandarske i ulice Đure Daničića, nije bilo nikoga. Stala pored stuba jedne stare kamene zgrade počevši da se okrećem kada mi je neko prišao sa leđa, stavio ruku na usta ne davši mi da pustim vrisak koji je u meni prolamao dok sam se otimala od njegovog zmijskog stiska.
- Ššššš... – utišavala me je uhoda okrenuvši me jakim stiskom prema sebi.
- Šta radiš ovde, - upitala sam besno svoju uhodu.
- Šta sam mogao da radim? Pratio sam tebe... – šaputao je zabrinuti Igor.
- Pratio?- Ponovila sam zgranuta.
- Da... misliš da bih te tek tako pustio posle svega da ideš sama ulicama...
Prevrnula sam očima i spremila da mu kažem nešto kada se začuo odnekud meni poznati glas koji je dopirao iz pravca ulice ĐureDaničića:
