Iz rikoseta u target: Dama iz senke

JA SAM SOKIRANA

Nakon razgovora u WC-u redakcije Aleksandra i ja smo se vratile u moj kabinet. Zvezdan je bio otišao na ručak sa Minjom tako da smo mogle otvoreno pričamo kako ćemo da je otpustimo, jer je obema sa svojim ponašanjem išla na nerve i složile se da zaposlimo novu sekretaricu.

- Znači, ovako izgleda kada se pas i mačka slože, – rekla je Irena ušavši bez kucanja i posmatrajući Aleksandru i mene. - Da si bila takva umiljata maca, a ne Krvožedna Kučka, koju znam, možda bih se zaljubila u tebe.

Aleksandra se samo osmehnula na taj njen komentar ustala, krenula prema vratima gde se Irena još uvek stajala i rekla:

- A, ti Irena, da si imala malo više petlje i prišla mi, možda bih ti pružila priliku.

Izgovorivši to zavodnički Aleksandra je prišla Ireni, poljubila je u krajičak usne i šapnuvši joj nešto na uho napustila kancelariju.

Iskreno, bila sam šokirana Aleksandrinom reakcijom, ali ne koliko Irena koja je potpuno zbunjena stajala pored vrata gotovo ne dišući.

- Od kud ti? – Upitala sam Irenu skupljajući papire sa stola i zaključavajući ih u fioku radnog stola.

- Igor me je zamolio da dođem po tebe pošto on ima neke obaveze ... – odgovorila je odsutno.

- Aha... a, šta ovo treba da znači?

- Šta? – Odgovorila je na pitanje pitanjem.

- Ovo sa Aleksandrom? – Upitala sam uzimajući svoju torbu i napustivši svoju kancalariju uz uveravanje da ništa nisam zaboravila.

- Ništa. Dobro, možda su sve plavuše po mene fatalne... Misliš da joj se sviđam? – Upitala me dok smo koračale duž hodnika.

- To nju moraš da pitaš, a ne mene. Meni ti žensko-ženski odnosi ili kakvi god da su baš ne idu najbolje, - govorila sam pritisnuvši dugme da bih pozvala lift. - Irena, ali pre svega moram da te podsetim da imaš veoma ljubomornu devojku koja se zove Elena, – upozorila sam je ulazeći u lift.

- Ne podsećaj me, – promrmljala je sebi u bradu.

- Što? – Upitala sam radoznalo.

- Juče je u klubu prebila jednog lika velikog k'o trokrilni šifonjer samo zato što mi je poslao piće. Jadničak nije znao šta ga je snašlo, sada je na ortopediji sa polomljenom podlakticom desne ruke. Upravo se vraćam od njega išla sam da vidim kako je i probam da ga ubedim da je ne tuži, jer je devojka luda ko struja, – objašnjavala je dok smo izlazile iz lifta.

- Ko bi rekao mala Elena prebila muškarca zbog tebe... - nisam mogla da obuzdam ironiju u svom glasu ma koliko sam to želela da uradim. - E, to je ljubav.

- Vraga je to ljubav, to je bolest, – promrsila je Irena ušavši u svoja kola.

- I šta ćeš sada? – Upitala sam sedajući na mesto suvozača.

- Ništa odvešću tebe kući, a u međuvremenu smisliću način da raskinem sa njom dok je još u pritvoru. – Odgovorila je Irena vozeći lagano prema stanu.

- Doći će ti žene glave, – prokomentarisala sam više za sebe.

- Jebi ga, od nečega se mora umre. Nasmejala sam se na taj Irenin komentar i naravno nastavila celim putem do stana da pravim šale na račun toga kako je mala Elena prebila jednog rmpaliju zbog nje i da sada robija zbog toga.