Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Ko je pa sada inspektor Pešić?

Nakon „pomirenja" Igor i ja smo se zajedno istuširali, a zatim se uputili na dogovorenu večeru u restoranu hotela „Centar" .
- O, koga ja to vidim!
Uzviknuo je iznenađeno ugledavši kako ulazimo u restoran mali bucmasti čovečuljak sede glave i neurednih brkova u starim poderanim teget somotskim pantalonama i beloj zgužvanoj košulji, viši inspektor Aleksa Petković.
- Dobro veče, inspektore Petkoviću – rekla sam vedro dok smo prolazili za stolom pored prozora gde je sedeo sam i pijuckao čaj rešavajući sudoku.
- Sedite, – predložio je Petković primetivši da je restoran prepun.
- Samo da Vam kažem gospođice Bašič da čim Vi tu odmah se primećuje promena na inspektoru Martinovču.
- Stvarno?
Upitala sam iznenađeno pogledavši u Igora.
- Preteruje, Saro.
- Preterujem? – Brecnu se stari inspektor. - Juče je bilo: „Moja Sara ovo, moja Sara ono..." Porekni da nije bilo tako? Igor je sakrio pogled iza jelovnika.
- Saro, moraš da probaš „Specijalitet kuće: Pastrmku na žaru". Osmehnula sam se na Igorovo menjanje teme i pozivanje konobara da poruči. Kada se mala antipatična konobarica puna nekih dosadnih predloga udaljila Petković me je oprezno upitao:
- Gospodžice Bašič, da li je tačno ono što se šuška po stanici da ste počeli da istražujete Eninu smrt? - Jeste, smatram da ću na taj način da odam počast jednom sjajnom novinaru koji je stradao časno radeći svoj posao, – odgovorila sam odvažno.

- Da, Ena fino devojče beše, – složio se sa mnom stari inspektor.

- Sarađivali ste često sa njom? Upitala sam radoznalo. - Može se reći, – odgovorio je neodređeno Petrović. - Kakva je bila Ena osoba?

- Divna, ljupka... - govorio je melanholično gledajući u mene.

- Možda malo previše ljubotiljiva i radoznala, kao i svi novinari.

- Jeste li upoznali Ivu?

- Ivu, jesam... siroto dete šta je sve preživelo u poslednjih mesec dana. Nije lako naći najbolju drugaricu u školskom WC-u sa iglom u ruci bez tragova života i izgubiti sestru par nedelja nakon toga... - prišla nam je mala antipatična konobarica sa porudžbina, pa je ućutao kada se udaljila od nas Aleksa nastavio je sa pričom. - Marko je rekao da će meseci proći dok se Iva potpuno oporavi od svega toga...

- Marko Janić?

- Da, on je radio na tom slučaju kao i par njih u vezi sa narkomanijom u školi, – objasnio je stari isnspektor mljackajući veliki zalogaj lovačke šnicle koju je poručio.

- Kako javnost ne zna za slučaj mrtve devojčice u školskom WC-u? – upitala sam iznenađeno. - Nije do nas Saro, primili smo strogo naređenje od strane oba ministarstva da ćutimo o tome, – objasnio je stari inspektor nezadovoljno.

- Šta su na to rekli roditelji te nesrećne devojčice?

- Bili su u prevelikom šoku. Ivona je bila jedinica, tako da ih je Anđelič uhvatio na brzaka da potpišu neki dokument o diskreciji i sada moraju da ćute o tome.

- Zašto?

- Zbog novinara ponajviše, njihovi savetnici su smarali u tom trenutku da je najbolje da se ceo taj slučaj sakrije pod tepih.

Klimnula sam glavom davši do znanja da razumem njegovo nezadovoljstvo.

- Kakav je Enin stav bio po tom pitanju?

- U početku se bunila, ali kasnije se pomiri sa tim.

Đavola se pomirila sa tim.

Ujela sam se za jezik pre nego što sam to rekla.

- Nikola je dosta uticao na nju da promeni mišljenje o celom tom događaju i sagleda stvari iz drugog ugla – objasnio je Aleksa.
- Nikola? - Ponovila sam. - Ko je Nikola?

- Nikola Pešić je naš inspektor, – objasnio je Aleksić.

- Gde je on sada?

- U bekstvu, raspisana je poternica za njim, – odgovorio je Igor umesto Alekse. - Urađena je detaljna pretraga na mestu ubistva i ispostavilo se da je Ena ubijena njegovim službenim pištoljem.

Ućutala sam i spustila pogled upitavši se:

Dovraga Ena, u šta si se upetljala?