"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
Kada sam stigla u redakciju, oko pola devet, vladao je opšti metež, kao i uvek pred izlazak novoga broja „Pasaža". Svi novinari su nekuda žurili sa gomilom papira ispred nosa i međusobno se sudarali mrmljajući izvinjavali jedni drugima. Kao i svi novinari i ja sam bila kratka sa vremenom, zbog kolumne koja nije bila spremna za štampu, zbog brojnih lektorskih grešaka koje Jovan nije hteo juče da ispravi, iz toga razloga sam nazvala Anu koja je odmah došla osmehnuvši se kada je ugledala ogromno srce na sredini papira u kome je pisalo „Sara + Jovan" koji sam joj greškom dala umesto novog odštampanog sa stola. Rekla mi je da ne brinem da će očas biti gotovo i jeste za pola sata se pojavila sa ispravkom kolumne „Iz rikošeta u target: PAD KRALJA" spremnoj da se preda stricu i krene u štampu.
Uprkos Aninoj neizmernoj pomoći i dalje sâm kasnila sa rokovima, jer sâm kako znam i umem morala da pribavim statističke podatke za Evroviziju koje je imao samo javni servis kao glavni organizator događaja. Uprkos mom upornom zvanju sekretarica Katarina Milojević mi se nije javljala na telefon, a zbog sastanka koji me čekao kao zamenika glavnog i odgovornog urednika povodom izlaska ononedeljnog broja za pola sata nisam mogla da odem lično do Takovske 10 i da ih pokupim.
Iz toga razloga sam podigla slušalicu i pozvala Aleksandru da dođe odmah kod mene u kancelariju.
- Kaži? – Rekla je Aleksandra odmah sa vrata držeći gomilu papira u rukama, znala sam da je u gužvi koliko i ja, ali mi je trebala pomoć.
- Imam problem, mora neko hitno da ode do javnog servisa i pokupi statističke podatke za Evroviziju 2008. godinu, – rekla sam sa teškim uzdahom trljajući oči koje su me užasno pekle od čitanja članaka koje trebaju da idu u štampu.
- Što mi to odmah nisi rekla? Znam savršenu osobu za taj posao, daj mi taj papir ovamo! – Rekla je brzo Aleksandra otevši mi papir iz ruke koji sam se spremila da joj pružim i napustila kancelariju u žurbi.
Niste valjda misli da ću... Bože sačuvaj! Pre bi sekire padale sa neba, nego što bi Aleksandra lično otišla i pokupila papire za mene. Razlog zbog koga sam se baš njoj obratila za pomoć je jer je ona jedina znala kako da pronađe pogodnu žrtvu da odradi posao umesto nje, a takva persona je sada meni očajno trebala, a Aleksandra je znala kako da je brzo i bez problema dođe do nje.
Uzdahnula sam olakšanjem i počela da čitam još jedan članak koji mi je ostao uz kafu koja se već ohladila, kada sam začula užasnu galama u kancelariji do moje koja je pripadala stricu, brzo sam ustala i otrčala tamo.
Znate kako kažu: Radoznalost je ubila mačku, a i mene će jednog dana.
Zbunjena sam uletele u stričev kabinet umalo ne sudarivši se sa Minjom koja je iz njega izlazila.
- Saro, ne stoj tu kao kip zovi Hitnu pomoć!
Dreknula je na mene Aleksandra, dok se stric držao za levu ruku i teško disao, a moja rođaka pokušavala uspaničeno da mu pomogne.
