Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Dobar/loš policajac

U Beograd smo Tea i ja stigle kasno popodne. Parkirala sam Teodorin džip ispred svoje zgrade u Skender Begovoj ulici i razgledala okolo da li se negde u blizini nalazi onaj krš od „Golfa" ili uhoda, kada me je ljutito Tea upitala sedeći na mesto suvozača:

- Izlaziš li ti već jednom ili ćeš da se razvrćeš ovde čitav dan?

- Evo idem, - odgovorila sam odsutno izvadivši i pruživši ključeve od njenih kola i izlazeći iz njih. – Ideš li ti sa mnom gore u stan?

- Ne, idem da se pakujem kofer, putujem večeras za London. Aleksa me je zvao našao je sjajan lokal na Trafalgar skveru za male pare, pa idemo da ga pogledamo, – rekla je prešavši sa suvozačevo na vozačevo zatvarajući vrata džipa, dodavši gas i nestavši iza ugla Skender Begove ulice bez pozdrava.

Samo sam odmahnula glavom i ušla u zgradu.

Tipična samovoljna Teodora, ko je sa njom mogao da izađe na kraj sa njom, ja definitivno nisam mogla.

Na moje veliko iznenađenje kada sam ušla u stan bio je potpuno prazan. Uzdahnula sam, ušla u kupatilo i napravila sebi toplu kupku koja mi je očajnički bila potrebna. Nakon sat vremena, provedenih u kadi ustala sam, obukla kratak šorc i majicu i počela besciljno da se šetkam po stanu razmišljajući šta da radim kada se oglasio mobilni telefon na malom stočiću pored kreveta.

- Halo! – Javila sam se ugledavši da na displeju piše „Igor".

- Dovraga, deset puta te zovem, gde si?

- U stanu. Stigla sam pre jedno sat vremena. Verovatno telefon nisam čula od vode u kupatilu.

- Saro, razgovarao sam sa Stošićem prevrnuo je ceo Beograd uzduž i popreko i nije prnašao „Golf", ali je saznao je da pripada izvesnom Milovanu Pešiću načelniku pančevačke policije koji je preminuo pre pola godine.

- Pešić kažeš? Da li je on u nekom srodstvu sa Nikolom Pešićem?

- Jeste, to mu je otac. Sručila sam se na krevet u neverici.

- Igore, hoćeš da kažeš me juri... - Da, Saro... hoću da ti kažem da te uhodi inspektor Nikola Pešić, za koga verujemo da je Enin ubica. Malečka, nemaš čega da se plašiš Stošić će sada poslati patrolu ispred tvoje zgrade u slučaju da se pojavi. Ja se sutra popodne vraćam za Beograd. Saro, zovu me moram da se vratim u salu. Volim te.

- Volim i ja tebe – jedva sam prošaputala pre nego što je Igor spustio slušalicu i upitala samu sebe:

Dovraga, u šta sam se ja to uplela?

Brzo sam izvukla laptop iz torbe pored kreveta, uključila ga i ukucala:

INSPEKTOR NIKOLA PEŠIĆ

i kliknula ENTER. Posle par sekundi pred mojim očima pojavila se slika visokog, mladog, plavog ekscentričnog muškarca u policijskoj uniformi, malog prćastog nosa i neobično maslinastozelenih očiju koje su me druželjubivo posmatrale sa fotografije.

Bio je veoma zgodan, nije ni čudo da je Ena ostavila Jovana zbog njega i ja bih to uradila.

Nisam mogla da se ne nasmejem toj svojoj pomisli, očito sam bila slaba na policijsku uniformu. Ispod slike se nalazila impozantna biografija:

„Nikola Pešić rođen 29. 09. 1982. godine u Pančevu. Otac Milovan Pešić načelnik policije u Pančevu koji je dobio brojna odlikovanja za svoj rad i delo koji je sinu usadio istu tu ljubav prema pravdi. Koračajući očevim stopama mladi Nikola je prvo upisao policijsku gimnaziju, koju je završio kao najbolji u generaciji, a kasnije i akademiju koju završava u roku. Zbog svojih sjajnih rezultata u Pančevu biva prekomandovan u Beograd u odeljenju za suzbijanje narkomanije gde veoma brzo napreduje u čin višeg inspektora zbog brojnih dobijenih nagrada."

Čitala sam poslednjih dva reda sa nevericom.

Šta bi jednog uzornog policajca nateralo da ubije devojku koju je ludo voleo?

To je pitanje koje me je mučilo od kada sam otvorila njegovu biografiju. Bio je savršen policajac, bez mrlje u svom dosijeu, a na kraju ipak posegao za kriminalom.
Zašto?