Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Uhoda u mom stanu

Na moj vrisak istog trena je iz svoje sobe izletela Irena paleći svetlo i noseći pozamašni svećnjak spremna da udari preplašenu Teodoru njime koja je stajala na pola metra od mene i nje u dnevnoj sobi u ružičastoj pižami sa zekama.
- Vas dve, – promrsila je Irena sa olakšanjem. - Koji je vrag ušao u vas? Zašto ne spavate kao sav normalan svet?
- Čula sam da se neko šunja po stanu, – rekla je Tea.
- I pomislila si da nisu opet došli da te kidnapuju... Nismo mi te sreće, – progunđala je Irena.
- Izgleda da smo svi pomalo prenapete u poslednje vreme, – rekla sam sručivši se u fotelju i posmatrajući razmešten trosed, a zatim dodala, – Tea nemoj da spavaš ovde da se saplićemo o tebe, pređi kod mene u sobu.
- Šta je ne možeš da spavaš sama?Hoćeš da te ja ušuškam, srce?

Zadirkivala me je Irena. Bez reči sam ustala i povukla Teu za ruku prema mojoj sobi.
- Hvala na ponudi srce, ali nisi moj tip, – rekla sam zatvarajući vrata moja sobe za nama.
- Jedna propala manekenka ne može da ti pruži ono što ja mogu, srce!

- Ko to kaže? Samo gledaj i crkni od ljubomore! – Rekla je Tea sa zlokobnim osmehom na usnama povukavši me u krevet.

Za razliku od Teodore koja čim je videla krevet počela tiho da hrče, meni san na oči nije dolazio. Posle dva sata prevrtanja po krevetu i otimanja sa Teom oko jorgana sam ustala i počela da se šetam po sobi povremeno prišavši prozoru i gledajući u onu starudiju od „Golfa" kako stoji kao eksponat parkirana ispred zgrade. Prilike pod kapuljačom nije nigde bilo, zavalila se u fotelju i posmatrala ulicu da vidim da li će se od nekuda pojaviti, ali uzalud, u tom čekanju dočekala sam zoru. Tada sam ustala iz fotelje i otišla da skuvam kafu.

- Koliko si već budna? Upitala me je Irena pospano ušavši u kuhinju i sedajući za pult.

- A ko kaže da sam uopšte spavala? – Odgovorila sam.

- Lepo sam ti rekla da pustiš mene da te ušuškam, spavala bi kao beba, a ne ona propala manekenka, – rekla je Irena ispivši jedan veći gutljaj kafe i namrštila se prokomentarisala, - ti stvarno pokušavaš da nas poubijaš ovom kafom.

- Ako ti nećeš, daj meni tu šlogirušu, ja je hoću, – rekla je Tea ušavši u kuhinju i otevši ogromnu šolju od nje, - a ti sebi skuvaj drugu kada se buniš.

- Posle se još čudim što si dobila batine, – rekla je Irena uzevši džezvu i pristavivši sebi za kafu. - Znači vas dve ste baš čvrsto odlučile da idete danas za Novi Sad.

- Da! Odgovorile smo u glas bez oklevanja.

- Saro, Igor će ti se vratiti podvijenog repa kao što je i do sada to činio nemaš razloga da ideš tamo.

- Irena, prekini. Saro, idi obuci se polazimo za sat vremena.

Klimnula sam glavom i povukla se u svoju sobu. Posle dugog razmišljanja šta da obučem opredelila sam se za klasiku: belu košulju, nežno plavu majicu i iste takve farmerice. Baš sam se spremila da uzmem teksas tašnu za sve prilike kada je Tea provirila u sobu i upitala:

- Idemo li?

- Idemo, – odgovorila sam pogledavši se ko zna koji put u veliko ogledalo i stavila naočare za sunce da pokriju moje ogromne podočnjake izašla iz sobe.