"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Gotovo je!
Začula sam Igorov glas sa teškim uzdahom olakšanja, dok su se specijalne jedinice jurile oko zgrade opkolivši mesto gde se nekada skrivala Lola. Nikola je odsutno posmatrao Jovanovo telo u lokvi krvi bez daška života.
- Gotovo, – promrsio je Nikola sebi u bradu jos uvek drzeci me u narucju dok sam dolazila sebi.
- I te kako je gotovo, – viknuo je inspektor Petković koračajući sav zajapuren iz pravca gde se nekada Lola nalazila. - Kučka je mrtva. Svaka čast strelcu razbio joj je jednim metkom celu tintaru, forenzičari će je skupljati satima. Sjajno odrađen posao, momci. Radijla je pala. Nego, šta ću sa tobom, gospođice Bašić?
- Inspektore, samo sam radila svoj posao, – branila sam svoj nepromišljeni postupak zbog koga umalo nisam izgubila glavu.
- Onda ću ja da radim svoj. Nikola, pokupi ih sve i vozi u stanicu da mi daju izjavu, neće meni novinari da ovde dele pravdu, – gunđao je inspektor Petković ušavši u svoj službeni auto.
- Čuli ste šefa idemo, – rekao je Nikola pokazavši na svoj stari otrcani „golf" nedaleko parkiran u ulici ĐureDaničića.
Nisam mogla da se nasmejem ironiji života, danima sam bežala od tog „golfa", a sada sam se vozila u njemu i to prema policijskoj stanici.
