Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Slučaj "Radojla"

U maloj zagušljivoj kancelariji policijske stanice punoj duvanskog dima zbog koga se samo figure mogle nazirati, uz Petkovića, koji je sedeo zavaljen u svoju staru rasklimatanu fotelju, pored zatvorenog prozora stajao je i pušio inspektor Stošić koji nije mogao da se ne osmehne kada me je ugledao kako ulazim u društvu dva mladića.

- Lija, lija pa dolija, Bašićka, – rekao je Stošić sa ciničnim osmehom na usnama.

- Danijele, mislim da sam ti rekao nešto pre par minuta! - Zarežao je nervozno stari inspektor, a zatim pokazao na tri rasklimatane stolice preko puta njega i mirnijim tonom dodao: - Sedite gospodo, da čujem šta je to bilo danas. Saro, ti prva, dame imaju prednost.

Uzdahnula sam i ispričala im sve što se dogodilo od Eninog ubistva preko fascikle koju sam slučajno pronašla na njenom radnom stolu u redakciji do sinoćnog primljenog mejla koji sam dobila za sastanak sa Damom iz senke u Hiladnarskoj ulici gde se cela drama odigrala. Sva četiri inspektora su me pomno slušala ne prekidajući moj ne tako dugi monolog.

- Eto... – završila sam svoje izlaganje, - a sada bi mogli da me prosvetlite, inspektore Petkoviću i objasnite ko je ta žena koja je pre nešto više od sat vremena pokušala da me ubije.

- Novinari, novinari... Saro, zar ništa nisi naučila iz ovoga večeras? – Mrmljao je Petković u bradu.

- Nisam...- rekla sam kroz ironičan osmeh na usnama ignorišući Igorov prekorni pogled.

- Inspektore, da vas podsetim, ako ste zaboravili, dva moja radnika su ubijena, a danas je i na mene pucano, tako da mislim da najmanje što zaslužujem je objašnjenje.

- I priču za tvoju kolumnu? – Dodao je jetko Petković.

- To se podrazumeva, – odgovorila sam ležerno.

- Šta ćemo mi sa tobom, Saro Bašić? – Upitao je sa osmehom stari inspektor.

- Da je uhapsimo zbog sprečavanja lica u vršenju dužnosti, – predložio je Stošić.

- Ne budi brutalan Danijele, – rekao je Petković kroz smeh. - Martinović će da vidi muku sa njom, on je taj koji je ženi, a ne mi... Dobro, neka to objašnjenje bude naš venčani poklon, Saro.

- Inspektore, ministar je rekao da ne sme ništa da procuri u javnost dok tužilac ne iznese dokaze ... - pobunio se Stošić.

- Danijele, Sara je profesionalac u svom poslu, zna ona šta znači anoniman izvor... – govorio je Petković namigivajići mi sa osmehom.

- Ovako je sve počelo:

Pre šest meseci Nikola, Igor i ja smo bili pozvani u ministarstvo unutrašnjih poslova i dobili zeleno svetlo da otpočnemo tajnu operaciju „Školarac" u kojoj smo trebali da uhapsimo osobe koje se bave prodajom narkotika u školama na teritoriji grada Beograda. Nikola, pošto je najmlađi, dobio reon Druge ekonomske škole u kojoj smo znali da je nekada radila izvesna Radojla Simić profesorka srpskog jezika i književnosti, za koju se šuškalo da je poznati narkobos koji tamo vrbuje decu da za nju prodaju narkotike. Na terenu Nikola je upoznao Enu Pavić koja mu je ispričala da se Iva i njena najbolja drugarica Ivona spetljale sa nekim sumnjivim likovima koji se motaju oko škole i da ona hoće da to prekine. Nikola, kao svaki dobar policajac, pristao je da joj pomogne dami u nevolji. Pratio je danima devojke van škole posmatrao sa kim se sastaju, šta rade... ali to nikuda nije vodilo dok Iva, kao svaka pametna devojka, nije primetila kuda ta cela priča ide i prekinula svaku vezu sa tim momcima, dok je Ivona nastavila da se viđa sa njima što je nažalost kulminiralo tragičnim ishodom u školskom WC-u. Danijel i Nikola su po mom naređenju sproveli detaljno tu istragu i na špricu, koji je nađen u Ivoninoj veni, pronašli otiske jednog od mladića koji se muvao sa devojkama izvesnog Srđana Zarića. Njegovim praćenjem smo utvrdili da svi putevi vode u Sokolsku ulicu kod Enine komšinice Lole.

- Zašto je onda niste uhapsili? - Upitala sam srdito.

- Polako, Saro, doći ćemo i do toga, – rekao je sa smeškom inspektor Petković. - Kao prvo niko nije mogao da nam garantuje da je ona zapravo Radojla Simić koja je pre više od dvadeset godina dala otkaz kao moralni čin jer je policija njenom učeniku pronašla kesicu heroina. Kao drugo Lola, koja je bila Enina komšinica prezivala se Milić, po svom pokojnom mužu, koji je ubijen pre mnogo godina ispred iste te zgrade u Sokolskoj.

- Čekaj malo hoćete da kažete da je Lola bila udata za Predraga Milića! – Prekinula sam ga iznenađeno.

- Da, draga moja. Naravno, Radojla nije imala ništa sa tim za vreme Milićevog života bila je povučena profesorka srpskog jezika i književnosti koja je stanovala sa mužem i sestrićem iz unutranjosti, Jovanom Mašićem. – Objasnio je stari inspektor. - Ne znamo tačno kako se akcija dogodila i kako je droga kod Jovana dospela i kako je uhvaćen, jer nikakav izveštaj iz arhive u tom perodu ne postoji, ali smo znali da je Radojla, kao njegov razredni starešina, podnela ostavku kao moralni čin i da joj se od tada gubi svaki trag. Nedugo nakon tog događaja Predrag Milić izrešetan zoljom ispred zgrade u Sokolskoj i verujem da je od tada Lola preuzela muževljev posao. Ena je sve to povezala kada je saznala da je Jovan Mašić, njen tada već bivši dečko, zapravo Lolin sestrić, a ne stanar, kako joj se on predstavio i najveća njena greška toga dana je bila što je u afektu Loli rekla da zna ko je ona i da će sve ispričati policiji.

- Posle Enine smrti, shvatili smo da je vrag odneo svaku šalu. – Progovorio je Nikola po prvi put od kako smo došli u policijsku stanicu. - Igor i Ena su mi mnogo pričali o tebi i znali smo da se nećeš manuti dok ne otkriješ šta se desilo. Jovan je radio sa tobom i plašili smo se da ćeš i ti, kao Ena, jednoga trenutka da sklopiš kockice i shvatiš da je on učenik koji je suspendovan iz škole zbog posedovanje narkotika, a Lola zapravo Radojla Simić profesorka udata za poznatog narkobosa Predraga Milića i samim tim ugroziti svoj život. Zato smo se Aleksa i ja dogovorili, bez Igorovog i Danijelovog znanja, da te uhodim i vešto pratim svaki korak i ako primetim da si u neposrednoj opasnosti da te izvučem. Što se nije dogodilo do večeras. Izvini ako sam te uplašio, ali ovo je bio jedini način da te zaštitimo od Lole i njenih saradnika koji su Ivu i mene pratili na svakom koraku. Zato je i Iva insistirala da se nađe sa tobom, izgubila je sestru i nije želela da izgubi još jednu osobu koja joj je prišla posle cele tragedije koja joj se dogodila i ponudila joj pomoć, ali ja joj nisam mogla dopustim, bilo je suvše opasno po obe. Klimnula sam glavom, a zatim radoznalo upitala:

- Šta sada?

- Ništa, naši ljudi su pretresli stan Radojle Milić pronašli spisak njenih saradnika i krenuli su u hajku na njih, – odgovorio je Petković, - a ti gospođice imaš svoju priču koju si toliko želela.

Osmehnula sam se i rekla:

- Hvala na svemu, inspektore Petkoviću.

- Nema na čemu,– odgovorio je sa ljubaznim osmehom stari inspektor.

- Vodi je kući sada Martinoviću neka se odmori ovo je bila duga noć za sve. Nikola, Danijel i ja ćemo se pobrinuti za papirologiju.

- Razumem, inspektore, – rekao je Igor sa osmehom izašavši sa mnom iz zagušljive kancelarije Alekse Petkovića u kojoj su me već oči pekle od duvanskog dima.