"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Ujutru probudio me je nežni Igorov poljubac i zaštitničko pripijanje uz sebe, sanjivo sam ga pogledala preko ramena i prošaputala:
- Tebi sam baš nedostajala.
- Ne, nisi uopšte... – rekao je sa osmehom obasipajući me poljupcima, dok naš mali jutarnji ritual nije prekinula uporna zvonjava Igorovog mobilnog telefona na noćnom stočiću koju smo pokušali da ignorišemo, ali na kraju ne mogavši više da ga sluša iznervirano se javio:
- Halo! ... Dobro, dolazim za pola sata... Dobro, odmah.
- Šta se desilo? – Upitala sam ga legavši preko njega.
- Pobeći će mi leš iz mrtvačnice, – odgovorio je mrzovoljno.
- Zombi? – Upitala sam strašnim glasom.
- Ne, nego vampir! – Govorio je istim strašnim glasom bacivši se na mene i stavivši zube na moj vrat i počevši da ga gricka blizu uha šaputavši, – Malečka, šta misliš da se večeras pogasimo telefone, zaključamo se u sobu i ne izlazimo iz nje narednih par dana?
- Može, ali posle večere, – rekla sam prolazeći mu prstima kroz kosu
- Kakve sad večere? – Upitao me je Igor iznenađeno.
- Kod Vlada, – objasnila sam kratko.
- Povodom onoga?
- Aha...
- Može i tako, – složio se Igor.
- Sarice! – Začuo se druželjubivi Aleksov glas, a zatim se i sâm pojavio na vratima naše sobe upitavši. - Imaš li brufen ili nešto slično za glavu?
- Pogledaj kod Irene u sobu naći ćeš već nešto u njenom noćnom stočiću, – odgovorila sam.
- A, šta kažeš da me ostaviš sa ovim macanom, a ti da mi doneseš? – Predložio je Aleksa posmatrajući požudno Igora.
- Izlazi mi iz sobe! - Obrusila sam gađajući ga jastukom.
- Dobro, dobro, nemoj odmah da se dusaš... – rekao je tobože uvređeno Aleksa okrenuvši se i izašavši iz sobe.
Igor je istog trena ljutito ustao, otvorio ormar, u kome se još uvek nalazila njegova garderoba pomešana sa mojom, izvadio duks, farmerice i ušao u kupatilo snažno lupivši vratima da bi nakon dva minuta izašao iz njega poljubio i rekao:
- Doći ću po tebe oko četiri, pa idemo na večeru. Vozi pažljivo.
- Hoću, – prošaputala sam.
Nakon toga poljubio me je u čelo i otišao.
Iznervirano što mi je jutarnja „igra" propala, zavalila sam se u svoj jastuk i pogledala na sat na noćnom stočiću, prošlo je bilo sedam, brzo sam ustala, obukla i otišla da skuvam sebi jednu „šlogirušu"( kako smo Irena i ja nazivale jaku kafu).
- Sarice, još si ljuta na mene? – Upitao me Aleks sedajući za pultom listajući nezainteresovano neki stari modni časopis i ispijajući đus ugledavši me kako ulećem u kuhinji i uzimam džezvu sa najviše police.
- Misliš da ne trebam da budem? – Upitala sam Aleksu stavljajući džezvu sa vodom na šporet.
Spustio je pokunjeno pogled i ispio jedan veći gutljaj đusa.
Aleksa je inače bio gej.
Vau, mora da sam vas baš iznenadila tom činjenicom posle one izjave u mojoj spavaćoj sobi i Igorovom naglom reakcijom koji je bio zakleti homofob.
- Sarice... znaš da ga samo malo zekiš i ništa više.
Sela sam preko puta njega sipala sebi kafu u šolju XL veličine, koja mi je očajnički trebala ispila gutljaj i ljutito rekla:
- Aleksa, ovo je poslednji put da si ušao u moju spavaću sobu bez kucanja!
- Razumeo sam ne viči molim te, – govorio je Alesa trljajući slepoočnice, očito ga je još uvek mučio mamurluk od sinoć.
- Jesi li joj rekao? – Upitala je radoznalo Tea ušavši u spavaćici i uzevši odmah moju šolju kafe sa pulta i ispila jedan veći gutljaj.
Prevrnula sam očima, ali se ona to nije obazirala već nastavila da lagano pijucka moju kafu.
- Šta? – Upitala sam Aleksu i Teu radoznalo.
- Da Mia ima dečka, – odgovorila je Tea.
- Mia ima dečka? – Ponovila sam glumeći iznenađenost.
- Da, videli smo ih sinoć. Nije se odvajala od njega, – govorila je Tea sa đavolastim osmehom na usnama.
- Veoma je zgodan. Mala Španjolka baš ume da odabere frajera, – govorio je zavidno Aleksa. - Nije ti ništa rekla?
- Ne, nije... - slagala sam, sumnjivo su me pogledali zato sam brzo dodala.– Rado bih ostala i vodila abrove sa vama, ali moram da idem na posao. Danas novi broj ide u štampu i već kasnim.
Mrmljala sam gledajući na sat iznad Teine glave, uzela tašnu i ključevima od kola sa stola i u žurbi izašla stana da se ne bih izlanula nešto što ne bi trebalo jer njih dvoje su bili gori od FBI, CIE, BIA i ostalih tajnih obevaštejnih službi zajedno, kada se udruže i počnu da ispituju, sve su morali da znaju. Zato sam ih pustila da se lagano krčkaju na tihoj vatri svoje radoznalosti dok sam ja hrlila prema svojoj novoj „paklenoj mašini" sela u nju i uputila se prema redakciji „Pasaža".
