Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Pronađena mrtva devojčica u školskom WC-u

Kada sam se smirila otišla sam da se istuširam kako bih se makar malo bolje osećala, kao da je to bilo moguće, jer me je sve vreme proganjalo pitanje: kako sam dozvolila sebi ovako nešto?

Povratkom u sobu počela sam da se šetam razmišljajući: šta da radim? Morala sam da nađem nešto čime bih okupirala svoj um da ne razmišljam o Igoru, iz toga razloga uzela sam laptop, ispružila se na krevet i pustila sledeći snimak koji sam našla u Eninom kompjuteru pod oznakom:

#EŠ2-D. 12.04.2012.

Za razliku od prethodnih dva snimka na kojima sam prvo čula Enin glas ovde se začuo autoritativni meni nepoznat ženski glas:

Nepoznati ženski glas: ... Ena, mislim da sam bila jasna kao i prošli put Ivina suspenzija je neminovna!

Ena: Direktorka...

Nepoznat ženski glas: Ne raspravljaj se sa mnom, Ena, moja odluka je konačna to sam juče rekla i vašoj komšinici Loli kada je dolazila da urgira za Ivu.

Prekinula je Enu.

Ena: Lola je dolazila?

Upitala je iznenađeno.

Nepoznat ženski glas: Da, bila je krajnje drska i bezobrazna kao i ti sada. Ja neću više Ivino beskrupulozno ponašanje da trpim ovde u školi!

Ena: A Upravni odbor će da toleriše vaše ponašanje kada bude saznao za mrtvu učenicu nađenu u školskom WC-u koju ste vešto zataškali uz pomoć vaših uticajnih prijatelja iz ministarstva unutrašnih poslova i prosvete!

Nepoznat ženski glas: Marš, napolje!!!

Ena: Istina boli, zar ne?

Prkosila joj je Ena.

Nepoznati ženski glas: NAPOLJE!

Ena: Tako sam i mislila.

Nepoznat muški glas koji sam ubeđana da mi od nekud poznat: Ena idemo.

Ena: Pusti me Nikola! Dobro znate za koje novine radim i šta će biti kada se to pročuje, direktorka.

Kraj snimka.

Brzo sam spustila plejer, otvorila pretraživač i ukucala:

Pronađena mrtva devojčica u školskom WC-u.

Ništa.
Ustala sam i počela da se šetam po sobi nervozno kršeći ruke i razmišljajući:

Zašto novine ništa nisu objavile o mrtvoj devojčici u školskom WC-u i kako Ena za to znala?

Šetajući se prišla sam prozoru sledila se od straha ugledavši krntiju od „Golfa" koja me danas pratila parkiranu tik ispod mog prozoru i onu istu priliku pod kapuljačom kako me posmatra prislonjena na njega. Lagano sam se odmakla od prozora, otrčala do vrata da proverim da li su zaključana, namakla rezu, pogasila sva svetla i u povratku iz predsoblja sudarila sa jednom prilikom koja se kao ja šunjala po dnevnoj sobi i istoga trena iz sve snage uspaničeno vrisnula.