"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Igor je gunđao sebi u bradu od kada je izašao iz majčinog stana i nastavljao da mrmlja sedajući u kola na parkingu zgrade i pokrećujući paklenu mašinu:
- Tačno sam znao od početka su ovo planirali ...
- Igore, uspori. – Rekla sam dok je nesvesno dodavao gas.
- Naravno, uvek ista pesma sa njima... Sofija ne može sama da se izbori sa svojim nemarnim sinom i zove svog dragog Generala da pritrči kao konjica da ga ukroti. Koga njih dvoje zavaravaju i Marta je čak svesna da Vukašin voli Sofiju.
- Igore! – Vrisnula sam ugledavši jednog klinac oko tri godine na pedesetak metara od nas kako pretrčava ulicu.
Igor je naglo zaustavio paklenu mašinu uz škripu kočnica. Brzo sam istrčala iz kola, uzela mališana koji je stajao uplašen na metar od kola i prenela ga na drugu stranu ulice. Bleda i preplašena majka je trčala prema meni, dok sam još nesvesno držala mališana koji me posmatrao svojim krupnim bademastim očima.
- Mateja, sto puta sam rekla da ne istrčavaš ovako na ulicu! – Vikala je histerično mlada žena mojih godina, smeđe kose vezane u neurednu punđu u nekoj staroj trenerci.
- Da li je mali dobro? Da li je povređen? – Upitao je Igor bled, svestan šta je upravo mogao da uradi.
- Nije povređen samo uplašen. – Rekla sam umirivši Igora dok me je dečak nesvesno stezao dok mu je srce ludački lupalo.
- Oprostite, gospodine... da nije bilo vaše pribranosti ko zna šta bi bilo. Vaš sam dužnik, Ivona Kojić, advokat, – govorila je mlada žena lagano odvajajući uplašenog mališana od mene.
- Igor Martinović, moja devojka Sara Bašić mislim da njoj više dugujete zahvalnost nego meni, – prestavio nas je inspektorčić sa šarmantnim osmehom na usnama.
- Imate li dece? – Upitala me je radoznalo mlada žena.
To njeno pitanje je bilo suviše bolno, kao i sama pomisao da bih sada bila u petom-šestom mesecu trudnoće.
- Ne, ali ga planiramo, – odgovorila sam kratko.
- Bićete savršena majka, – rekla je mlada žena.
- U to ne sumnjam, – složio se Igor otvorivši mi vrata od paklene mašine koju je parkirao nedaleko od nemilog događaja.
- Ako vam ikada nešto zatreba, – rekla je mlada žena nespretno izvlačeći vizit-kartu iz novčanika.
- Hvala, – rekla sam sedajući u kola.
Osmehnula se i rekla:
- Mateja, kaži ovoj finoj teti: „Pa-pa, teto!"
Osmehnula sam se i mahnula još uvek uplašenom dečaku pre nego što je Igor pokrenuo motor paklene mašine.
- „Planiramo" ti to ozbiljno? – Upitao me je Igor iznenađeno.
