Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Alesandrina tajna

Pri izlasku iz lifta umalo se nisam sudarila sa uzrujanom Aleksandrom koja je bez reči uletela u njega noseći u levoj ruci paklicu cigareta i užurbano pritiskala jedno od dugmića dok su se vrata zatvarala. Zbunjena onim što sam upravo videla produžila sam lagano dalje ka svom kabinetu, ne obraćajući pažnju na zaposlene koji su nešto komentarisali između sebe. Nisam mogla, a da se ironično ne nasmejem primetivši da Minja nije na svom radom mestu pomislivši: „Kad mačke nema miševi kolo vode." i ušla u svoj kabinet. Tamo me je sačekla zabrinuto – zamišljena Ana spuštenoga pogleda prislonjena na moj radni.
- Šta se dešava? - Upitala sam je okačivši jaknu na čiviluk i stavljajući tašnu na radni sto dok me je Ana posmatrala. – Nina, zašto je Aleksandra onako izjurila iz redakcije? Da li se opet svađala sa Minjom?
- Nije, Saro, - odgovorila je zabrinuta Ana posmatrajući me kako sedam u svoju fotelju za radnim stolom i počinjen da listam gomilu članaka koji su čekali na moje odobrenje.
– Previše toga se nakupilo u moj ćerci.

Pogledala sam je kada je sa teškim uzdahom sela na malu foteljicu preko puta mene i upitala:

- Sećaš se kada je prošle godine Aleksandra nestala na tri meseca?

Podigla sam pogled od hrpe papira koji su bili preda mnom i pogledala u Anu.

Kako se ne bih sećala toga perioda? Ana se tih dana poput duha šetala redakcijom dok se Zvezdan uopšte nije pojavljivao na posao. Po ćoškovima redakcije se šuškalo da je svojevoljna ćerka glavnog urednika najzad potpuno poludela i pokušala sebi da oduzme život, jer joj tatica nije dopustio da intevjuiše Đovanija Belisija svetski poznatog italijanskog tenora, već je taj intervju prepustio našoj urednici za kulturu Gordani Mihić.
Da li je to bilo tačno? Ne znam, ali sam se duboko u sebi nadala da nije, jer tako nešto ne bih poželela ni najgorem neprijatelju kao što je ona.

Klimnula sam glavom davši do znanja da znam o čemu se radi.

- Aleksandru je tada u tom periodu bio zaprosio Filip Bojković.

- Golman „Crvene zvezde" koji je poginuo u saboraćajnoj nesreći prošle godine?

Uzviknula sâm iznenađeno. Ana je klimnula glavom i nastavila sa pričom:

- Jašta, Aleksandra i Filip su bili više od dve i po godine u vezi. Pre tačno godinu dana kada su se vraćali iz Novog Sada. Filip i Aleksandra su bili pijani, ali Aleksandra je bila je više u stanju da vozi od njega, bar ima se tako činilo u tom trenutku. Negde na pola puta za Beograd Aleksandra je izgubila kontrolu nad njegovim džipom skrenula sa puta i udarila u bankinu. Filip je poginuo na licu mesta, a Aleksandra je hitno prevezena za Novi Sad, gde su joj ustanovljene kontuzija par rebra, desne ruke i... gubitak bebe. – Te Anine reči su me pogodile kao grom. – Zvezdan je čitav taj događaj medijski pokrio. Tako da niko, osim nas, porodice Bojković i sada tebe, ne zna da je Aleksandra bila te večeri sa Filipom u kolima. Danas kada se navršava godinu dana od Filipove pogibije. Aleksandra je najzad skupila snage da ode na groblje i uputi mu poslednji pozdrav i zauvek oprosti od svog voljenog Filipa. Tamo je zatekla njegovu majku, Milicu koja čim je ugledala napala je da je ona za sve kriva i da će je tužiti za ubistvo njenoga sina mezimca. Kaže da se nije umešala Filipova mlađa sestra Senka svašta bi bilo... Saro, Aleksandra nije jaka kao što je nekada bila, ako Milica krene na nju tužbom to će je dotući, ona je volela Filipa i htela da se uda za njega, rodi mu bebu.... To bi je uništilo.
Posmatrala sam Anu sa nevericom to je objašnjavalo Aleksandrinu naglu promenu prema meni kada joj je Igor u afektu rekao da je kriva za smrt naše bebe.
- Strina, zašto mi Aleksandra ništa nije rekla? Upitala sam zbunjeno.
- Iz istoga razloga zbog koga si ti mene molila da joj ništa ne kažem onoga dana u bolnici... Ponosa kćeri, tek sada možeš da uvidiš koliko ste slične, – rekavši to Ana je izašla iz kancelarije ostavivši me samu sa svojim mislima.