Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Igore, koga su ubili?

Nakon diskusije Igor i ja smo se povukli u sobu.

- Igi, kako je bilo na poslu danas? – Upitala sam ga umilnim glasom legavši preko njega.

- Dosadno malečka, znaš da bih više podneo da radim neki ozbiljni slučaj nego papirologiju, – rekao je umorno.

Papirologiju, da kako da ne... ne bi bio ovoliko umoran da je radio papirologiju i ne bi slao Irenu po mene. Nešto je drugo bilo u pitanju, ali šta? Novinar u meni u meni mi nije davao mira, morala sam da saznam šta se dešava i na kom je sada slučaju.

- Igore, koga su ubili?

Posmatrao me je iznenađeno.

- Od kud ti to da je neko roknut? – Upitao me je iznenađeno.

- Zato što smo zajedno više od dve godine i znam tačno kada blefiraš. Radiš neki veliki slučaj, zar ne?

- Malečka... radim na nečemu strogo poverljivom.

- Toliko poverljivo da budućoj supruzi ne možeš da kažeš. Dobro, dobro... – durila sam se detinjasto.

- Malečka, obećaj mi da ću ti sve reći kada se završi istraga.

- Znači jeste neko roknut, – rekla sam sa likovanjem.

- Niko nije ubijen samo je u ranim ranim jutarnjim satim teško ranjen dok je izlazio iz svog džipa Milovan Prokić.

- Čuveni biznismen koga su pre par godina povezivali sa trgovinom droge? Ljubavi, to je sjajno.

- Šta je tu sjajno čovek se bori za život?

- Zašto nema ništa u novinama o tome?

- Jer smo dobili naređenje od ministra da ništa objavljujemo u javnost. Spavaj sada, – mrmljao je.

- Ali...

- Spavaj i ne pomišljaj ni na šta ko zna u šta se upleo.

- Ali, Igi, ovo ogroman slučaj...

- Znam. Sutra ću saznati više, pa ću ti ispričam.

- Obećavaš? – Upitala sam oduševljeno.

- Obećavam, spavaj sada.

- Zato ja tebe volim najviše na svetu, – rekla sam strasno poljubivši ga.

Osmehnuo se prebacio me na moj jastuk počeo da me golica govoreći:

- Znam ja tu tvoju ljubav.