Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Ko zna?

Kada smo stigle Irena i ja u stan, Tea je već bila tamo sedela na dvosedu i veštim okom profesionalnog šminkera na ruci isprobavala make up za večeras. Ignorišući je produžila sam pravo u svoju sobu.

Naravno da sam i dalje bila ljuta na Teodoru zbog one njene sinoćne izjave ili bolje rečeno bila sam više razočarana u nju, jer sam svih u porodici Martinović mogla da očekujem da tako nešto izjavi, ali ne i ona moja najbolja drugarica.

Otvorila sam brzo orman, izvukla novu letnju haljinu boje lavande kupljenu sinoć u povratku sa Karaburme specijalno za ovu priliku, obukla je i stala pred ogledalo razmišljajući šta da radim sa kosom kada sam začula zadivljeno zviždanje iza sebe. Naglo sam se okrenula i ugledala Igora koji je sa rukama u džepovima stajao na par metara od mene i zanosno posmatra.

- Niko ti tamo večeras neće moći da parira, – rekao je Igor.

- Misliš? – Upitala sam ga šepureći se ispred ogledala.

- Siguran sam, – odgovorio je zagrlivši me sa leđa i posmatrajući me preko ogledala.

- Saro... - začuo se jedva čujni glas iz pravca vrata.

Instiktivno sam se okrenula i ugledala Teu koja je tamo stajala u crnoj haljini malo iznad kolena, za moj ukus pomalo kičastoj, sa nekim odvratnim cirkonima na dikolteu i odrpanim krajevima kao da su je mačke cepale.

- Kaži, Tea, - obratila sam joj se pomalo grubo.

- Saro, izvini zbog onoga juče. Znaš da sam uvek na vašoj strani, - govorila je pokajnički.

- Tea, obe znamo šta si htela da kažeš, očito ti Anabela više odgovara kao snajka nego ja.

I te kako sam morala tu činjenicu da joj nabijem na nos.

- Saro, nisam tako mislila.

- Nije tako zvučalo... ali nemam vremena da se raspravljam sa tobom, moram da se spremam za večeru, - rekla sam gledajući u Igora i uz mnogo oklevanja je upitala, – hoćeš li da me našminkaš i napraviš frizuru?

- Još pitaš?

Rekla je oduševljeno Tea otrčavši po svoj neseser sa šminkom iz dnevni boravka i za manje od trideset sekundi vratila kod mene u sobu, postavila stolicu ispored ogledala, pokazala mi da sednem i počela da me šminka i pravi frizuru za večeru. Tako da sam za manje od pola sata bila spremna, a za četrdeset pet minuta već sa Igorom i Teom bila u restoranu „Uno" čekajući goste. Prvi na večeru su pristigli Vlad, Damir i Tina, zatim Vukašin sa Martom i Sofijom (ne na moje preveliko iznenađenje nekako sam očekivala da će se pojaviti svi u paketu), potom Irena sa Miom i Lukom i na kraju, kao šlag na tortu, Aleksandra Bašić u dugoj srebrnastoj „Diorovoj" haljini i istim takvim sandalama ostavivši sve prisutne bez teksta svojim prisustvom.

- Ne, ona ovo meni namerno radi, – promrmljala mi je Irena ugledavši Aleksandru kako prilazi našem stolu.

- Da, Irena sve je uvek u vezi tebe, – dobacila je Mia koja je sedela preko puta Igora.

- Jako si duhovita, – promrmljala je Irena dok je Aleksandra sedala pored mene za stolom.

Kako bi prekinuli komešanje za stolom nastalo Aleksandrinom pojavom, Igor i ja smo ustali, kao svaki dobari domaćini, Igor je prvi podigao čašu i svečano se obratio svim prisutnima:

- Dragi roditelji, prijatelji, dobro nam došli. Sigurno se svi pitate razlog ove svečane večere. Reći ću Vam da ih ima dve. Prvi Sara i ja ćemo se venčati za dve nedelje.

- Da ne žurite malo, – promrmljao je General sa druge strane stola.

- Ne, mislim da smo dovoljno i čekali. A drugi, gledate u novog višeg inspektora za organizovani kriminal.

- Igi, što mi nisi rekao? – Upitala sam ga oduševljeno bacivši mu se u zagrljaj.

- Nisam hteo da pokvarim iznenađenje. – Rekao je Igor odvažno.

Pogledala sam u Aleksandru koja mi je uz klimanje glave potvrdila da mogu da objavim ono što smo danas čule podigla sam čašu i rekla:

- Zapravo, nemamo dva već imamo tri razloga. Tata Vlade, dragi prijatelji danas je Zvezdan Bašić podneo zahtev za penziju tako da časopis najzad prelazi u Aleksandrine i moje ruke i gledate u nove vlasnice „Pasaža". U to ime! Aleksandra je podigla čašu i kucnula se sa mnom rekavši sa osmehom:

- Živeli!

Ko zna? Možda je Aleksandra ovim gestom zaista bila spremna da zakopamo predugo otkopane ratne sekire... Ne znam... Vreme će pokazati.