Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Koja je prica?

- Jesi li još to ljuta na mene? – Upitao me je Igor, dok smo se ulazili u paklenu mašinu i spremali se da krenemo u stan.

- Jesam, – odgovorila sam kratko vezujući pojas.

- Dobro...

Promrljao je ispruživši se koliko je dugačak prema zadnjem sedištu i iz jedne velike kese izvukao podeblju kartonsku belu fasciklu na kojoj je crvenim markerom pisalo ENA i dodao mi dok sam ga iznenađeno posmatrala radoznalo upitao:

- A sada?

- Više nisam, – vrisnula sam uzbuđeno.

- Tako sam i mislio, – rekao je sa zadovoljnim osmehom na usnama i pokrenuo paklenu mašinu.

- Igi, koja je Stošićeva priča? – Upitala sam ga zamišljeno igrajući se sa fasciklom.

- Stošićeva priča, pa recimo da mu je tatica Pavle Stošić.

- Prvog pomoćnika ministra Filipa Gavrilovića, - viknula sam iznenađeno.

- Jašta. Kada je Gavrilović došao na mesto ministra Danijel je tek počeo da radi za policiju. Šuška se da ima prijatelje po određenim mafijaškim krugovima, mada to niko ne može da dokaže, kao i da je još pre nego što je počeo da radi za policiju bio upleten u trgovinu opojnih sredstava na granici sa Kosovom. Inače, previše svojevoljan lik.

- Primetila sam, – promrmljala sam više za sebe.

- Šta ti je uradio? – Upitao me je zakočivši na semaforu.

- Ništa, samo me je dočekao u oblaku dima sa nogama podignutim na radnom stolu, pikslom punom pikavaca i dve rmpalije nekim Erićem i Arsićem u mom kabinetu.

- Trebao sam da pretpostavim da će povesti svoja dva verna kera sa sobom, posle onoga juče, – prokomentarisao je više za sebe.

- Ko su ti tipovi? – Upitala sam radoznalo zavalivši se u svoje sedište.

- Erić i Arsić? – Upitao je, klimnula sam glavom. – Miodrag Erić je njegov partner i njegova verna senka. Jedno vreme se pričalo da je korumpiran pajkan, mada taj trač vremenom utihnuo...

- Šta ti lično misliš o tome?

- Lično, Saro, mislim da „Gde ima dima ima i vatre.". Kažu da je bio upleten u aferu „paketić", pre četrnaest godina, ali javni tužilac Hristić nije moglo ništa da se dokaže. Tako da su sve optužbe protiv njega odbačene kao neosnovane. Posle toga Erić je njih tužio i uz pomoć advokata Gradimira Hadži Mirovića dobio spor.

Osmehnula sam se Hadži Mitrović je bio cenjeni advokat i prijatelj moje majke poznat po tome da nije izgubio nijedan spor, ne vidi zašto ne bi i Erićev bez ijednog dokaza.

- Nakon toga morali da ga vrate na posao i isplate mu odštetu od par stotina hiljada dinara od tada radi sa Stošićem. Inače, šuška se da je njegova bivša žena ćerka Petrovića.

- Onog Petrovića? – Upitala sam iznenađeno.

- Da, malečka, ONOG Dušana Petrovića.

Da dragi čitaoci Dušan Petrović najvećeg tajkun koji poseduje pola Srbije. Sina oca opančara i majke domaćice koji su pošteno živeli u nekom selu u okolini Niša i koje „kuče nije imalo za šta da ujede", a on se obogatio preko noći kada je krenuo u Beograd na studije.

Niko ne zna kako.

Zli jezici pričaju, da je radio za Predraga Milića, tadašnjeg najpoznatijeg narkobosa, kao potrčko, da je na taj način stekao njegovo poverenje i da je nakon njegovog ubistva devedesetih godina, Petrović preuzeo sav njegov posao. Iako se verovalo da je Petrović umešan u ubistvo svoga tadašnjeg šefa, on je zbog nedostatka dokaza bio pušten, a istražni postupak nikada nije ponovljen. Svi novinari, inspektori, tužioci koji su nešto pokušali da iščačkaju ili istraže oko njegove prošlosti pojeo bi mrak ili bi im se desio neki „nesrećni slučaj" tako da nisu bili u stanju da nastave istragu. Ko se tome nadao?

Uhvatio nas je popodnevni špic, umor me je savlađivao osetila sam par puta dok mi je Igor pričao kako tonem u san na svom sedištu.

- Koja je priča ovoga drugog?

Puckala sam pospano prstima pokušavajući da se setim imena, ali uzalud, bilo mi je na vrh jezika.

- Arsić je haker, – objasnio mi je Igor. - Pokušao je da opljačka, ne mogu da se setim koju banku tako što joj je upao u sistem i probao da skine novac sa računa i prebaci na svoj u inostranstvu gde bi mu se izagubio svaki trag, umalo je uspeo u tome da ga cimer nije otkucao kada je skontao šta radi. Za taj svoj prestup Arsić je dobio godinu dana zatvora. Nakon odsluženja kazne u poiciji su shvatili da je zbog svojih sposobnosti veoma koristan. Tako je počeo da radi za sajber kriminalnu jedinicu. Kažu da ne postoji šifra koju on ne može da razbije za deset minuta. Verovatno je zato poveo sa sobom, mislio je da ćeš nešto da sakriješ od njega...

Klimnula sam samo umorno glavom da razumem šta hoće da mi kaže.

Nakon toga Igor je dodao gas i za par minuta smo se našli ispred zgrade u Skender Begovoj ulici.