Iz rikoseta u target: Dama iz senke

Da li si srećna sada kada najzad imaš sve?

Igorova jednokrevetna soba se nalazila na petom spratu velelepnog hotela „Centar", bila ogromna i zaudarala na duvanski dim, zbog koga sam brzo po ulasku u nju otvorila prozor da se izvetri. Ušla sam u kupatilo da se osvežim kada mi je zavibrirao telefon u zadnjem džepu patalona, brzo sam se latila za njega i pročitala Teodorinu kratku poruku:

„Stiže."

Nije mnogo prošlo od Teine poruke do Igorovog ulaska u hotelsku sobu. Umorno se osmehnuo kada me je ugledao i zajedljivo rekao:
- Tačno sam znao moja šveca nije mogla sama da dođe u Novi Sad, već je morala da povede i gospođicu Bašić sa sobom.
- Igore, – prošaputala sam, - ne budi ironičam ne stoji ti.
- Kakav trebam da budem, video sam svoju verenicu kako se ljubaka sa lektorom sa kojim tvrdi da nije bila u vezi?

Sklopila sam oči i jedva čujno prošaputala:

- Igi...

- Zašto nisi lektorčića zvala prekjuče kada si videla da te onaj lik pod kapuljačom prati nego mene?

Nastavio je podrugljivo da postavlja pitanja, dok sam ja odmahivala glavom ne želeći da vidi nijednu moju suzu.

- Igore...

- Šta? Nisi očekivala da ću da se pojavim, - govorio je uz gorki osmeh na usnama, nisam mogla više da slušam kako mi nabija osećaj krivice, lagano sam skinula prsten i spremila sam da mu ga vratim.

- Da li si srećna sada kada najzad imaš sve?

Iznenađeno sam ga pogledala, od svih sam mogla da očekujem da će mi postaviti to pitanje, ali ne njega koji je čitavu Golgotu prošao sa mnom.

- Imam li, Igore? Onoga dana kada sam postala urednica „Pasaža" izgubila sam sve ono što volim i do čega mi je stalo... tebe, bebu i nemam više ništa osim TE karijere. - Govorila sam kroz suze koje više nisam mogla da sakrijem spremajući se da izađem iz hotelske sobe. - Koliko puta treba da ti kažem da je Irena izmislila tu prokletu aferu između Jovana i mene kada me je videla skrhanu posle one večere na kojoj si mi saopštio da si se spetljao sa Anabelom? Glas mi je podrhtavao uhvatila sam ga za ruku i stavila mu prsten u nju.

- Znaš šta... idi... pomiri se sa Anabelom... daj joj ovaj prsten, tvog oca će verovatno više radovati činjenica da mu snajka bude ćerka pomoćnika ministra, nego urednica koja drži do sopstvenog stava koja hrli u sopstvenu propast i nikada ti neće podariti decu koju toliko želiš već će čitav život juriti karijeru.

Izgovorivši to spremila sam se da krenem, ali me je Igor snažno uhvatio za ruku i povukao sebi u zagrljaj govoreći:

- Ali ja hoću samo tebe da ženim nijednu drugu i briga me šta Vukašin i drugi pričaju. Želim samo tebe...

- Igore... - prošaputala sam iznenađeno kada mi je vratio prsten.

- Izvini, kada sam video kako te lektor ljubi ponela me ljubomora, – pravdao je svoj postupak.

- Mili, ispitivala sam ga povodom Enine smrti, zaskočio me kada se nisam nadala poljubio me na silu, – objašnjavala sam.

- Nisi mi izgledala kao da si se mnogo bunila.

- Mili, volim te i ne mogu da te izgubim zbog toga.

- Volim i ja tebe, malečka.

- Nećemo više da se svađamo oko Jovana.

Odmahnuo je glavom i poljubio me u čelo.

- Nećemo... Ne dam te nikom ti si samo moja verenica i ničija više.

Podigao me i smestio u svoje krilo strastveno ljubeći. Obavila sam mu ruke oko vrata dok je on brzo skidao majicu, a zatim pomalo nespretno brus ljubeći mi vrat i spuštajući se niže ljubeći mi strasno grudi. Brzo me je prebacio na jastuk skidajući mi halapljivo farmerice i čipkaste gaćice, ljubeći mi vrat spuštajući se niže prema grudima i stomaku zbacivši svoju trenerku i bokserice bacio se zario u mene. Svršili smo sa uzdahom oboje znojavi i zadihani.

- Nemaš pojma koliko si mi samo nedostajala.
- I ti si meni, Igi, – govorila sam mazeći njegove grudi.
- Saro, šta kažeš da siđemo dole na večeru, a posle malo da prošetamo, video sam jedan pab i blizini mislim da će ti se svideti.
- Tako dakle dok mu devojka nije bila tu, gospodin obilazi pabove po Novom Sadu, lepo bogme – zadirkivala sam ga sa osmehom.
Istog trena se bacio na mene i strasno poljubio.