"Psss, ne znas odakle te vreba DAMA IZ SENKE."
Marija Markovic
Nakon dve godine Sara naizgled ima sve cak i mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika,
a da li je tako?
Raskinula je dvogodisnju vezu.
Prijatelje sreće samo u prolazu.
Brata i očuh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Stajala sam skamenjena od straha i zbunjeno posmatrala beživotno Jovanovo telo kada se na mene gipko i vešto, poput crnog pantera bacila jedna prilika i sklonila me iza jednog stuba zgrade pre nego što je usledio još jedan pucanj u pravcu gde sam pre par trenutaka stajala.
- Dobro si? – Upitao me je nepoznati visoki plavi mladić u crnom duksu sa kapuljačom na glavi, nešto mlađi od Igora, umornih neobičnih zelenih očiju i velike retke brade, mojauhoda.
U nemogućnosti da govorim, od prevelikog šoka samo sam klimnula glavom.
- Nikola, baš sam se pitala kada ćeš ti da se pojaviš, – začuo se ženski glas sa druge strane ulice.
Nikola? Nikola Pešić?
Pomislila sam zbunjeno pogledavši u mladića koji me držao zaštitnički kraj sebe.
- Za tango je potrebno dvoje, Lolo, – rekao je izvukavši svoj „glok" iz pojasa i repetirajući ga dodao, - ili bolje da kažem, Radojlo!
Istog trena dva metka poleteli su u našem pravcu.
- Lolo, ne otežavaj situaciju, policija samo što nije stigla!
Govorio je Nikola i pre nego što je ispalio metak pogledao u Igora koji je stajao za onim istim stubom pored koga sam ga i ostavila koji mu je samo klimnuo glavom i pokazao nešto očima.
- Ne budi smešan Nidžo, dobro znam kada blefiraš, – prkosila je Lola vešto skrivena pored jednog ulaza zgrade odakle se samo njena senka mogla nazirati.
- Lolo, Nikola je u pravu, – obratio joj se Igor gledajući u Nikolu koji mu je sa odobrenjem samo klimnuo glavom. Iste sekunde dva metka poletela su u Igorovom pravcu. Videvši to oteo mi se vrisak iz usana po prvi put od kako je ovaj vatreni obračun počeo. Istog trena pomalo zbunjen mojom naglom reakcijom Igor me je pogledao dok su meci ponovo leteli u mom pravcu.
- Dosta je bilo igre, – zarežao je besno Nikola opalivši jedan metak u Lolinom pravcu odakle se prvo začuo jedan krik, a zatim se moglo videti kako njena senka lagano kopni i gubi se niz zid odakle nas je vrebala skrivena kao svaki krvoločni predator.
U tom trenu su me noge izdale i klonulau Nikolino naručje dok sam u daljini mogla čuti mešavinu sirena Hitnepomoći i policije kako nam se približavaju
