Zadržati te

~16~

,,Cesto ovde dolazim da jedem." kaze, pa uzme Meni.

,,Vidim i zasto." nasmesim mu se, pa uzmem i ja.

Pazljivo citam svako jelo. Sva deluju preukusno. Neka su mi nepoznata, ali po slici bih rekla da nisu uopste losa. Puhnem, jer sam neodlucna. Ne mogu da izaberem jedno jelo, koje cu pojesti. Umesto toga, zeludac mi trazi da narucim svako, koje je navedeno.

,,Mozes li da mi preporucis nesto?" pogledam Sajmona, kad shvatim da necu moci sama da izaberem.

Ali on vec gleda u mene, i Meni vise nije u njegovim rukama. Kad pre?
Ko zna koliko je proslo minuta od kad on ceka da progovorim.
Osetim kako mi se obrazi zacrvene, i odjednom mi postane vruce. On to primeti, pa se nasmeje.

,,Prave odlican omlet." kaze.

Sklopim malu knjizicu, pa je sklonim sa strane. Klimnem glavom, i krenem da mu odgovorim nesto, ali bas tada nam pridje visoki muskarac, znatno stariji.

,,Dobar dan. Izvolite." kaze sedokosi covek, sa prijatnim osmehom.

Pogledam u Sajmona i ocima mu pokazem da naruci i u moje ime.

,,Dva omleta, i dve koka kole." odgovori mu, pa ja predahnem.

Konobar nas ubrzo ostavi nasamo, a ja pocnem da se igram s prstima. Ne osecam neprijatnost, samo ne umem da se ponasam normalno prema strancima. Iznenada, Lukas ponovo nadje nacin da se usunja u moje misli. Prisetim se dana kada sam njega upoznala. Bila sam ono sto jesam. Nije mi bilo nelagodno. Razgovarala sam s njim kao da ga poznajem ceo zivot. Ejmi najbolje zna da ja tako ne mogu ni sa kim. Kada god me upozna s nekim u skoli, unervozim se i ne mogu da progovorim. Sa Lukasom nije bilo tako. Ne znam zasto, i po cemu se izdvaja od ostalih, ali osecam da je drugacije. Ja sam drugacija. Prirodna sam s njim. Ne pretvaram se da sam nesto sto nisam samo da bih ostavila dobar utisak. A sa Sajmonom se trudim da ne zabrljam nesto, da ne kazem nesto pogresno.

,,Dobro si?" prvi prekine tisinu medju nama.

,,Izvini, odlutala sam. Razmisljam o skoli." slazem.

Naravno da ne bih mogla da mu kazem o cemu sam razmisljala. Ne mogu sigurno da mu kazem da sam razmisljala o njegovom bratu. Ko zna kakvo misljenje bi imao o meni. Pretpostavljam da ga vise nikada ne bih ni videla.

,,Imas puno obaveza?" upita.

,,Zapravo sam zavrsila sve, ali ucim unapred." odgovorim mu, nadajuci se da mi se nece podsmevati zbog toga.

No, on se samo osmehne, i pokaze njegove ravno, bele zube. Lukasu i njemu je bar nesto zajednicko. Obojica imaju prelep osmeh.

,,Tako i ja radim. Ljudi u mojoj okolini su mi se stalno rugali zbog toga." kaze sasvim lezerno.

Izgleda da smo Sajmon i ja vrlo slicni. Drago mi je sto mi je priznao ovako nesto, jer mi je sada dosta lakse. Ramena mi se opuste, i osetim kako su mi otkucaji srca usporili. Rumenilo u obrazima mi popusti, a vrucina se odvoji od mog tela. 

,,Znaci, nisam jedina." kazem s osmehom.

,,Definitivno nisi. Ali pogledaj gde sam sada. I tebi ce se isplatiti, veruj mi." 

,,Nadam se da hoce." odgovorim mu, dok zamisljam sebe po ko zna koji put na Jejl-u.

Nisam daleko od tog dana, i uzbudjenje mi neverovatnom brzinom raste. Jedva cekam da pokazem tom Univerzitetu da sam ga vredna. Zasluzujem da ga upisem. Nemam problem da to kazem, jer je istina. Ulozila sam ceo svoj zivot u njega. Ali od juce mi jedna specificna misao ne napusta um. Sta ako mi Sandra posle onoga namerno uskrati Jejl?

,,Kakva je Sandra?" pitam ga, i pre nego sto uspem da se zaustavim.

,,Olivijina mama?" upita skupljenih obrva.

,,Mhm." promrljam.

,,Dobra je. Mislim, bio sam prinudjen da razgovaram s njom par puta, i bila je okej." 

,,Prinudjen?" radoznalo upitam.

Bas kad je otvorio usta da mi odgovori, konobar se pojavi s nasom porudzbinom. Prvo spusti ispred mene tanjir, kao i koka kolu, pa onda i ispred Sajmona. Oboje mu se zahvalimo, na sta nam se on srdacno osmehne, pa nestane.

,,Moj brat od tetke je s Olivijom u vezi, pa sam onda morao da upoznam Sandru." objasni, izbegavajuci moje oci.

Po njegovom stavu, zakljucim da mu nije bilo uopste ugodno da prizna tako nesto. Cim je spomenuo njegovog brata, oborio je pogled. Mada, njegova reakcija i Lukasova su potpuno razlicite. Lukas je poludeo, a Sajmon je samo uznemiren.

,,Lukas, zar ne?" pitam, glumeci da ne znam nista o tome.

,,Upoznala si ga?" pita, sada me gledajuci prilicno ostro.

,,Jesam. Olivija nas je upoznala." druga laz, koju sam mu prosula.

Ovo je tek drugi put da razgovaram s ovim deckom, a vec sam ga slagala dva puta. Stvarno umem da ostavim nezaboravan utisak na nekoga. Ipak, on to ne zna. Kao ni Olivija. Tako treba i da ostane. Nema potrebe ni da znaju da sam stranca upoznala dan pre toga.

,,Nije te uvredio ili tako nesto?" upita me pomalo zabrinuto.

,,Uvredio?Zasto bi me uvredio?" zbunjena sam.

Mozda je Lukas cudan, ali sigurna sam da nije tip osobe koja bi nekoga uvredila. Posebno mene. Ne poznajemo se. Nista ne znamo jedno o drugom toliko da bi mogao da me povredi. A i ne znam zasto, imam osecaj da i da se poznajemo duze, Lukas me ne bi povredio na bilo koji nacin. 

,,Ume da bude...pa nekako nasilan." trebalo mu je vremena da pronadje pravu rec.

Ali je mene ta rec itekako iznervirala. Jedno je misliti za nekoga da je bezobrazan, i nesmotren, a drugo je misliti da je nasilan. 

,,Lukas me ne bi udario." odgovorim mu zgranuta opisom, koji mu je dao.

On zanemi, i posmatra me par sekundi potpuno zaprepasceno. Mozda sam preterala, ali imam potrebu da ga branim. Sta god da se dogodilo izmedju njih, nije moja stvar, ali sigurna sam da Lucas nije nasilnik. Sigurna sam da nije onakav kakav Simon tvrdi.

,,Udario te je zar ne?Reci mi Val molim te. Ubicu ga. Tog g..." 

,,Sajmone!" proderem se, zbog cega na kratko privucem paznju ljudi.

,,Lukas me nije udario. Kako mozes tako nesto i da pomislis?" upitam ga grubo.

,,Ne znas ga Val. On nije onakav kakav ti se cini. Ne razmislja sta radi, i nije dobar. Nije dobra osoba." nagne se preko stola i snizi ton, kako bih ga samo ja cula.

Ja se refleksno naslonim na naslon od kauca, kao da su me njegove recenice odgurnule. Namrgodim se, pokusavajuci da shvatim zasto ga toliko mrzi. Cak ni Lukas nije rekao ovakve gadosti o njemu. A Sajmon je toliko zaslepljen mrznjom, da je spreman da mi zgadi Lukasa. Nisam u stanju da mu odgovorim na sve ovo, jer sam potpuno sokirana. 

I dalje mi nije jasno zasto branim tog stranca, kada ni ja nemam bas lepo misljenje o njemu. Ali s druge strane, osecaj me nikad ne vara. A osecaj mi govori, od kada sam prvi put ugledala tog stranca, pa i razgovarala s njim, da nije los. Samo se krije iza tog nekog zida, na kom drugi pisu predrasude o njemu. 

,,Pa, ja ne mislim tako." konacno mu kazem nesto.

,,Ne znas ti sta pricas, veruj mi. Znam da ume da zaslepi ljude, ali nisam mogao ni da pretpostavim da moze osobu kao sto si ti." 

,,Kao sto sam ja?" pitam.

Sajmon uzme viljusku i noz, i pocne da sece njegov omlet, zanemarivajuci moje pitanje. 

,,Osobu kao sto sam ja?" ponovim, pa prekrstim ruke.

Zvace zalogaj duze nego sto bi trebalo, pa dohvati casu koka kole i otpije gutalj. Potom uperi noz u mene, i usudi se da me pogleda.

,,Ti izgledas kao pametna devojka. Ali on je ocigledno uspeo da te zaslepi."