Zadržati te

~59~

Izgleda da cu se navici, da sedim za sankom. A i Ejmi zajedno sa mnom.
Ponovo smo sele na dve barske stolice, a sicusna konobarica od proslog puta, priprema nam kafu.
Narucila sam i ovaj put svoju omiljenu. Ejmi je zadrzala misljenje za sebe. Hvala joj na tome. Ne zelim vise da razvlacim tu temu. Dosle smo da se relaksiramo, i provedemo neko vreme odvojene od svih sranja. Pa, najvise mojih.
Njenih se jos nismo dotakli. Ali planiram.

,,Zasto mi se nisi javila sinoc?" pocnem od najglavnijeg dela.

Ne sumnjam da se vec psihicki priprema za razgovor, koji cemo obaviti. Verujem da je znala da ce do njega kad-tad doci. Bas kao sto njoj nista ne moze da promakne u vezi mene, tako ne moze ni meni u vezi nje.

,,Odmah sam zaspala. Bila sam iscrpljena." odgovori, ne izbegavajuci kontakt ocima.

Klimnem glavom u znak razumevanja. Znam i sama da je bila umorna. Svi smo. Necu vise da je pritiskam u vezi toga.
Svakako obe znamo, da me najvise zanima njena povezanost s mojim bratom. Sta sam to propustila?

,,Mozemo direktno da predjemo na stvar, zar ne?" postavim retoricko pitanje.

Ejmi nesigurno slegne ramenima. Vidim kako joj se njene zelenkaste oci pune strahom. Plasi se kako cu da odreagujem. Mogu da namirisem njenu strepnju. Kao da kruzi oko nje, pa zahvata i mene. Pomalo se i ja pribojavam njenih odgovora. Koliko god da me zanima tok ove price, nisam bas uverena da zelim da znam svaki detalj.

,,Sta se desava izmedju vas dvoje?"

Svejedno, zasluzujem da budem upucena.

,,Za pocetak Val, znaj da te ni u jednom momentu nisam slagala." kaze, pa mi uzme ruke.

Nasmesim joj se, kako bih joj ublazila zebnju. Hocu da zna da je ne bih osudjivala, sta god da je ucinila. Jedino ja znam koliko je godinama opcinjena Dzonom. Samo ne bih da povrede jedno drugo. To je sve.

,,Izvolite vase kafe."

Konobarica prekine nas emotivan trenutak, pa nam spusti solje na podmetace. Zahvalimo joj se u isti glas, te se vratimo nasem razgovoru.

,,Secas se da sam ti rekla da mu samo ponekad predlozim neki klub?" pita.

,,Da. Cak si i izasla jedno vece s njim."

,,Tada je sve i pocelo." odgovori, dok joj mali osmeh igra na usnama.

,,Sta je pocelo?" pitam, skupljenih obrva.

Ejmi mi se unese u facu, kao da ce upravo da mi otkrije drzavnu tajnu, a ne istinu o njenom odnosu s mojim bratom.

,,Dzo i ja smo u vezi, Val."

Vilica mi se sama razvuce do poda. U glavi mi se zavrti, dok mi njene reci opsedaju mozak.
Iako sam ocekivala da cu dobiti ovakav odgovor, ocigledno nisam bila dovoljno spremna. Mada, nikada ni ne bih.
Osecam se kao da me je polila kofom ledene vode. Toliko sam zapostavila svoju porodicu, i Ejmi, da nisam ni primetila ono sto mi se dogadjalo ravno ispred nosa. Oni njihovi pogledi, slucajni dodiri, a onda verovatno i poljubci, kad sam otisla do toaleta. Dzonova recenica u klubu, vezana za Ejmi. Sve ima smisla. A ja sam glupaca mislila da nije nista ozbiljno.

,,Kazi nesto Val."

Prodrma me za ramena. Ali i dalje ne mogu da se dozovem pameti. Previse mi je nezamislivo. Ejmi i Dzon. Ejmi, koja je balavila nad njim, i Dzon, koga nije bilo nimalo briga za nju. Sve se izokrenulo. Ceo moj zivot se promenio za samo par nedelja.
Zaljubila sam se u stranca, a onda sam sopstvenim postupcima slomila svoje srce. Zatim sam povredila baku, potpuno je izostavila iz svog zivota. Izbegavala da se cujem sa svojim roditeljima. I na kraju, kao slag na tortu, moja najbolja drugarica i brat su se zaljubili jedno u drugo.
Tek sada kada promislim svaku situaciju, shvatim koliko sam bila sebicna. Prema svima. Dugujem im izvinjenje.

,,Izvini Ejms. Izvini, molim te." kazem, pa je naglo privucem k sebi.

,,Za sta mi se izvinjavas budalo jedna?"

,,Zato sto sam bila slepa, i nisam bila tu za tebe. Samo sam mislila na sebe. Tako mi je drago zbog vas." odgovorim, guzvajuci joj majicu.

Trudim se da se ne rasplacem u punom kaficu. Nervira me sto sam postala cmizdrava od kada sam Lukasa upoznala. Ne prestajem da placem. Svuda. Nije bitno gde odem, suze mi poteknu niz obraze. Moram da se opametim. Da prihvatim da nije moj. Nikada nece ni biti. Moram da polako krenem putem, na kom njega nema. Ne postoji.

,,Bilo je i vreme da malo mislis na sebe. Prvi put si se zaljubila Val. To je ozbiljno, a i vrlo tesko." sapne mi na uvo.

,,Volela bih da nije. Da ga nisam ni upoznala. Sve bi bilo drugacije." 

Ejmi me laganim pokretima odmakne od sebe, i zagleda se u moje vodnjikave oci. 

,,Sta bi bilo drugacije Val? I dalje bi bila opsednuta ucenjem, zatvaranjem u kucu. Bezala bi od sveta." kaze, dok se vracam u to vreme, pre njega.

Sakrivala sam se od svega. Svega sto bi moglo na bilo koji nacin da me povredi. Izbegavala nepoznate ljude. Posebno muskarce. Naravno, imala sam opravdane razloge. Bila sam potpuno predana knjigama. Dan-nocno ponavljala lekcije. Retko kada sam spavala. Umela sam da ostajem budna do pet ujutru, uceci sve ono sto je povezano sa Jejl-om. Svi su pokusavali da me odvuku, da me izbave iz takvog nacina zivota. Bukvalno sam zivela kao biljka. 

Sve sto sam tada imala, bila je samoca. U skoli sam provodila vreme sa Ejmi, a ostatak dana u svojoj sobi. Kada joj je trebalo da razgovara s nekim, uvek sam bila tu. Slusala sam i njene, a i Dzonove probleme. Kada vec sebi nisam mogla da pomognem, pokusavala sam njima. 

I eto. Jedan ulazak u kafic, jedna narucena kafa, jedan pogled, i jedan strancev osmeh, promenili su sve. Apsolutno sve. Promenio je moj zivot iz korena. Lukas me je spasio. Ni moji roditelji, ni moj brat, a ni Ejmi, nisu uspeli da me izbave iz mraka. Stranac je. 

,,Ejmi, ja..." 

Ne mogu cak ni da izgovorim. Knedla mi se zaglavila u grlu, dok mi Lukasova slika bledi. 

,,Znam Val." 

Stisne mi ruku, i toplo se osmehne. Sasvim dovoljno, da me ova bol bar malo popusti. Uzvratim joj, pa uzmem svoju solju. Pogledam u svoju kafu, i osmeh mi se, protiv moje volje, pojavi. 

Iako Lukasa nikada necu imati, zahvalna sam mu. Oslobodio me je terora, kom sam se svesno izlagala. Pored njega, naucila sam da zivim. Da se iskreno smejem, placem, pa cak i od srece vristim. 

A malo njih ima priliku, da tako nesto u zivotu dobije. Drago mi je da ja jesam.