Zadržati te

~13~

Odlutala sam u njegove tamne zenice. Radim sve sto je u mojoj moci da se oslobodim, i ponovo ponegnem, ali ne mogu. Kad me ovako gleda, i dok mi se njegove reci vrte po umu, nemoguce je. Drzi me zarobljenu na ovom mestu, na kom sam mislila da cu se smiriti. Ali onda je on dosao, i uznemirio ovo moje srce jos vise. Nemam kontrolu nad svojim emocijama, kad je on kraj mene. Kad god me pogleda, imam osecaj da zna o cemu razmisljam. Bas kao i sada. Imam osecaj da zna da me je poljuljao. Omeksao.
Mislim da sam prestala i da disem onog momenta kad je rekao da sam posebna. Nikada se nijedan muskarac nije ovako ophodio prema meni. Uvek sam bezala, dok su me svi ljudi oko mene gurali ka njima. Posebno Amy.
Stranac napravi jos jedan korak ka meni, i time zatvori prostor izmedju nas. Umalo mi se kapci ne poklope od njegovog mirisa. Zamuti mi se vid, pa me telo izda, ali se zadrzim za Lucasa, to jest njegove ruke. Brzo se sklonim, jer mi neobican osecaj prostruji kroz telo.

,,Nikada nisam upoznao nekoga kao sto si ti Valeria." zahvalna sam mu, jer je nesto rekao.

Ali samo jos vise rasiri ovaj pozar u mojim grudima.

,,Ne poznajes me Lukas." vec sam mu jednom ovo rekla.

Istina je. Mi smo samo stranci, koji su se pre dva dana upoznali u kaficu. Mogao je na njegovom mestu da bude neko drugi. Mogla sam sa nekim drugim konobarom ili konobaricom da razgovaram. Nije morao biti on. Da nisam upoznala Oliviju, nikad se vise ne bismo sreli, jer sam ja dala sebi rec da necu otici vise u taj kafic. I ne bih otisla, da me ona nije naterala. Ne bih saznala da su njih dvoje zajedno. Ne bih dosla na ovaj rucak, i sedela pored njega, da nije njen decko. Nikad se ne bismo upoznali, i ne bismo sada stajali ovde, preblizu jedno drugog, i gledali se u oci. Ne bih se divila njegovim prelepim ocima, i crtama lica. Ne bih mislila kako je arogantan, i neuravnotezan. Ne bih isto tako ni mislila da je proziveo nesto o cemu ne govori. Nista od ovoga se ne bi desilo, da nisam otisla na tu kafu pre dva dana.
Lakse bi nam bilo oboma da se nije desilo. On bi nastavio normalno sa njegovom plavusicom.
O moj Boze. Olivija je tu, a ja se ponasam kao da nije. Kao da ne moze svakog trena da naidje i uhvati nas. Mahinalno se odmaknem od njega, a on me pogleda zacudjeno.

,,Olivija Lukase. Devojka ti je tu. Prestani." upozorim ga, kao da je samo on kriv.

,,Valerija...."

,,Svuda te trazim Lukase. Rekao si da ides do toaleta." bas u tom trenutku, na vratima se pojavljuje nikog drugi do Olivije.

Oboje je pogledamo zaprepasceno, kao da nas je uhvatila na delu. A zapravo se nista nije dogodilo, niti bi, jer ja nisam takva devojka. Ne bih sebe dovela u situaciju da stanem izmedju dvoje zaljubljenih.

,,Sreo sam Valeriju ovde, pa smo malo popricali. Sad sam krenuo nazad." kaze joj, pa prodje rukom kroz kosu.

Ona prvo pogleda njega sumnjicavo, pa onda mene. Protrljam ruke, jer mi je postalo ozbiljno hladno. Izgleda da sam bila toliko zaokupljena Lukasom, da sam prestala da razmisljam o tome.
Lukas me odmeri, kad primeti da podrhtavam, pa se namrsti. Krene da mi nesto kaze, ali se odmah predomisli. Samo skrene pogled ka njegovoj devojci, i ode do nje. Nesto joj sapne, pa je pogura ka kuci. Prebaci ruku preko njenog ramena, pa preko njenog ramena opet pogleda u mene vrlo znacajno. Nisam mogla ni da ga pitam sta je time hteo da mi kaze, jer su usli unutra. A mene ostavili ovde da se smrzavam. Ostanem jos nekoliko sekundi, pa se napokon nateram da i ja udjem. Lagano se uputim prema dnevnom boravku, ili sta god da je ono. Kada zakoracim unutra, vidim da su svi i dalje tu.

,,Valerija, gde si bila?" upita me baka, vidno zabrinuta.

,,Na vazduhu." odgovorim joj.

,,Nisi zavrsila jelo Valerija." kaze Sandra.

,,Nisam gladna. Hvala." kiselo joj se osmehnem.

Baka me osine pogledom zbog toga, pa se ja uozbiljim. Dosta mi je ove kuce, i ovih ljudi. Pogledam oprezno stranca, ali on je previse zauzet sa njegovom plavusicom, da me ni ne primeti. Naravno Valeria. Sta si drugo ocekivala?
Naivna devojko. Mislila si da to sto ti je rekao da si posebna znaci nesto. Stvarno nekad iznenadim samu sebe sa svojim razmisljanjem.

,,Bako, mozemo li da idemo? Kasno je." pitam je, nadajuci se da nece protestovati.

Svi cekaju da cuju njen odgovor, dok ona bulji u mene, a da ne trepce. Pokusavam ocima da joj dam doznanja da zelim sto pre da odem.

,,Ako ti tako zelis mila." odgovori ona s osmehom.

Zatim polako ustane, a za njom i ostali.

,,Hvala vam na divnom rucku. Nije trebalo." mnogo je fina prema njima.

Dobro, Elena je zaista prizemna zena, za razliku od njene cerke i zeta. Iako Erik nije rekao mnogo toga, dovoljno mi je bilo i sto me je popreko gledao, dok sam pricala o Jejl-u.
Stranac i plavusa stoje i dalje zagrljeni, i prate pogledom moju baku, koja se rukuje sa svima u znak zahvalnosti. Ja nemam snage, a ni volje da to ucinim, pa se drzim po strani. Znam da je to itekako nekulturno, ali ne mogu. Ne mogu protiv sebe.

,,Valerija, dodji nam opet. Kad god hoces." kaze mi Erik.

Klimnem glavom, trudeci se da mi osmeh ne deluje toliko lazno. Svakako, to se nece desiti. Ja vise ne planiram da dolazim ovamo, niti da idem u taj kafic, niti da vise provedem i minut sa Olivijom.

,,Dovidjenja. I hvala vam." kazem im, kad baka prodje pored mene i izadje.

Jos jednom pogledam stranca i Oliviju. Ona se i dalje ne obazire, ali on me posmatra. Posmatra me onako kako me je posmatrao pre samo nekoliko minuta na onom balkonu. Kao da zeli nesto da mi kaze, a ne moze. Nadam se da nece imati vise ni priliku da mi bilo sta kaze. Nadam se da je ovo poslednji put da ga vidim. Zato poslednji put ga odmerim, tako da niko ne shvati nista, pa se okrenem i izadjem iz te prostorije. Baka uveliko stoji obucena i spremna za polazak, a ja tek uzimam svoju jaknu, i oblacim je.

,,Dobro si?" upita me.

,,Dobro sam bako. Ne moze meni niko nista. Ne brini se." odgovorim joj nasmejano.

,,To si i dokazala mlada damo." kaze, pa mi se pridruzi u smehu.

Pokaze mi prstom da se stisamo, na sta ja prekrijem usne, kako me ne bi culi. Ona me povuce za rukav, pa izvuce napolje. Kad se vrata zatvore, obe prasnemo u smeh, a ja po ko zna koji put pomislim koliko sam srecna, jer je imam u svom zivotu. Ne bih je menjala, kao ni svoju porodicu, ni za sta od ovoga sto ovi ljudi poseduju.