Zadržati te

~52~

,,Dugo nisi pila late. Otkud odjednom?"

Ejmi je, kao i ja, znala da sam, kada mi je onaj covek oduzeo sve ono sto sam bila, odustala od stvari, koje su mi tada bile navika. Ejmi je jedina osoba, koja to i zna. Odvojila sam se jos tada od one Valerije, kakva sam bila. Kada sam izasla iz depresije, i spasila se smrti, pobegla sam onom gradu. Toliko hitro sam pojurila ka njemu, da nista nije moglo da me zaustavi. U njemu sam ponovo upoznala tu Valeriju. Postepeno sam ucila o njenim navikama, njenim vrlinama i manama. Snovima. Nadanjima. Svemu.
Pa cak i neprimetnim navikama, kojih ni sama nije bila svesna. Obozavala je late kafu. Crnu nije podnosila. A kada bi je pila, sipala bi toliko secera, da bi je na kraju ostavila do pola popijenu.
Ali ta Valerija, s kojom sam se sprijateljila u tom gradu, otisla bi u zaborav cim bih dosla ovde. Ovde bih opet bila sama, medju zidovima svoje proslosti. Zarobljena sa bespomocnom slikom te nevine devojcice, kakva sam nekada bila.

,,Pije mi se. Ne znam." odgovorim.

,,Val, obe znamo da nije samo to razlog."

Pogledam je, i zamahnem rukom ispred nje.

,,Zasto me onda pitas?"

,,Zato sto ti treba razgovor. Pocela si opet da se povlacis u sebe."

Ukaze mi na neminovnu istinu, koje se i plasim. Sve ovo sto mi se dogadja, ova secanja koja mi iskacu iza svakog coska, kriju pricu. A ta prica ima, i vrlo poznat naziv, meni, a i mojoj prijateljici. Samo nisam sigurna da zelim da je ikada vise procitam. Previse mi bola nanosi.

,,Treba mi vremena. To je sve."

Ne znam samo koliko puta je potrebno tu recenicu da ponovim, da bih i sebe ubedila u lazi, koje odlicno pokriva.
Gledam svoju prijateljicu, pitajuci se da li ih ona vidi. Oni slomljeni delici svakog kutka mog bica nadaju se da ih vidi. Da ce da mi pomogne da ih sklopim.

,,Ljubav ne prolazi tako brzo Val. Desava se i da ostane u nama doveka. Zavisi koliko je jaka." kaze.

Na tren me podseti na baku. Bakine i njene reci su prilicno slicne. Ali kao da ne dopiru do mog mozga. Ne shvatam sta bi trebalo da znace. Nista ne shvatam trenutno.
Mada nekako znam da ce me znatno vise boleti, kada budem shvatila.

,,Jebem ti ljubav." nasmejem se.

Ali Ejmi zadrzi ozbiljan izraz lica.

,,Nije losa. Samo ume da bude sjebana."

,,U pravu si. Nije losa. Uzasna je." ignorisem drugi deo njenog izlaganja.

,,Izvolite devojke. Uzivajte."

Slatka brineta nam prekine razgovor, i spusti nam kafe na sank. Para mi se prikrade, dok se ne obazirem, i uvuce mi se u nozdrve. Ne prigovorim joj. Miris, koji sadrzi u sebi je suvise opustajuc.
Negde, u prigusenom delu mojih usiju, zazvonio mi je Ejmin glas, koji se zahvaljuje devojci. A ja joj se samo osmehnem, pre nego sto je otisla da ugosti pridoslice.

,,Da li si se cula s njim?"

Obuhvatim rukama vrelu solju. Iako su moji prsti refleksno hteli da se povuku, zbog neugodnog peckanja, zadrzala sam ih. Godi mi. Umiruje ovu vatru iznutra.

,,Ne."

,,Sta si mu rekla Val?"

Novi talas secanja poplavi i ovo malo bistrog uma, sto mi je ostalo. Pogledam Ejmi, i slegnem ramenima.

,,Nisam mu rekla nista sto nije tacno. Ima devojku Ejmi. Ne moze da je ostavi, jer je voli. Sta hoces da cujes dalje od toga?" kazem, dok me tuga gura u provaliju.

Ne radim nista da bih je sprecila. Pustam je da me baci. Ostace mi oziljci od pada.
Ali s vedrije strane, bar ce mi nesto ostati kao podsetnik, da je Lukas bio stvaran. A ne plod moje maste.

,,Kako si tako sigurna u to? Nije ti rekao direktno da je voli."

,,Kako bi onda nazvala cinjenicu da ne moze da je ostavi, i bude sa mnom?" pitam.

Ejmi otpije gutalj kafe, promumla nesto, pa se osvrne oko sebe, pre nego sto me ponovo pogleda.

,,Sigurno postoji neki razlog. Osecam to." odgovori suzdrzano.

Klimnem glavom, i nasmejem joj se.

,,Obe znamo da samo ne zelis da me povredis. Ali u redu je Ejmi. Pomirila sam se s tim."

Jesam li?
Ona prisloni dlan na moje rame, i pogleda me ispod trepavica.

,,Slusaj me Val. Ti i ja izlazimo veceras."

Vise je zvucalo kao naredba, nego kao pitanje. Mada, to me ionako ne sprecava da je odbijem.

,,Ne lupaj Ejmi. Ja i zurka? Da li si poludela?"

Ne planiram da joj kazem da sam isla sa Sajmonom na zurku. Izgubila bih ovu bitku. Onda bi mogla da me uceni, i vrlo lako odvuce na mesto, za koje sam se uverila da nije za osobu poput mene.

,,Gle, Dzo i ja smo se dogovorili da idemo veceras u jedan klub. Razgovarala sam s njim, pre nego sto smo se nasle, i rekao je da je dobra ideja da ides i ti."

,,Dzo i ti ste se dogovorili?" pitam zapanjena.

,,Pa da." odgovori, dok joj obrazi poprimaju svetle nijanse crvene boje.

,,Postoji li nesto sto ne znam?" pitam skupljenih obrva.

,,Ne Val. Samo me povremeno pita gde su dobre zurke, i ja mu kazem. To je sve."

Toliko je brzo izgovorila svaku rec, da sam posumnjala u svaku. Deluje mi kao da se tu krije jos nesto, ali zadrzala sam pitanja za sebe. Bar za sada.
Verujem da bi mi rekla da su zajedno, ili tako nesto. Sta god da se desava, vremenom ce izaci na videlo. Nadam se samo da ne taje nesto od mene, sto ce me kasnije dotuci. Volela bih da budu iskreni sa mnom od samog pocetka. Nema potrebe da se sastaju u tajnosti. Ne bih se ljutila da su odlucili da budu zajedno, koliko god mi to sad nenormalno zvucalo. Navijala sam za njih, jos od prvog dana, kada mi je Ejmi priznala da joj se svidja moj brat. Istina, odmah sam joj rekla kako on nije tip decka, koji se vezuje. Kada je zapoceo vezu sa Natasom, svi smo mislili da ce se to brzo zavrsiti. Medjutim, Dzo se zaista zaljubio. Nazalost, ispostavilo se da je predao srce pogresnoj osobi.
Sada, kada je slobodan, vratio se starom nacinu zivota. Ali, nisam ocekivala da ce stupiti u kontakt sa mojom drugaricom. Nikada je ranije nije zvao da je pita gde bi mogao da ode na zurku. On i njegovo drustvo, sami su upadali, nepozvani, na svakakve dogadjaje.
Svakako, vreme ce samo pokazati, sta se desava izmedju njih. Ili ce mi oni sami reci.

,,Zemlja zove Val!"

Ejmi mahne rukom ispred mog nosa, zbog cega se odmah vratim na zemlju.
Srknem malo kafe, dok pokusavam da se setim sta je poslednje rekla. Cim mi sijalica zasija iznad glave, skrenem pogled ka njoj, i osmehnem se.

,,Ako si se vec dogovorila sa Dzonom, onda cu otici. Nemam drugog izbora."

Imala sam izbora. No, mozda mi je stvarno neophodno da zbrisem od zbrke u mislima. Samo ovog puta, drzacu se podalje od alkohola.

,,Ne mogu da verujem! Jedva cekam!" Ejmi usklikne vedro, tapsuci rukama.

,,Moram da te sredim za veceras. Zelim da izgledas prelepo. Mislim uvek tako izgledas, ali hocu da veceras sijas. Jao ne znam ni ja sta cu da obucem. Treba sto pre da odem....."

Trudim se da se fokusiram na sve sto izlazi iz njenih usta, ali zvuk njenog glasa mi se zamagli. Kao i njen lik. Odlutam na vece, gde mi je stranac ukrao poljubac. Na vece, gde sam poslednji put uzivala u njegovoj lepoti. Secam se koliko mi je ona casa piva, jos vise povecala zelju za njim. Ako je ikako moguce da bude jos veca. Secam se da sam bila u stanju da ga prilepim za sebe, i ne marim za sve stvari, koje nas mogu odlepiti.
Na kraju su uspele.