Zadržati te

~7~

,,Valerija, dorucak!" 

Na trenutak mi se ucini da mi u usima odzvanja majcin glas. Otvorim oci, i i dalje sanjivo pogledam oko sebe, pa shvatim da je to zapravo baka. Protegnem se preko celog kreveta, dok mi telo trazi jos malo sna. Medjutim, znam i da nece tako lako odustati. Ako bude trebalo, doci ce cak do moje sobe da me odvuce dole. Kod nje se znalo kad je dorucak, kad je rucak, a kad vecera. Odavno je stvorila njen neki raspored, kog smo se svi pridrzavali, dok je zivela kod nas. Kad je otisla, to se odmah promenilo. Naravno, moja majka je bila razlog.

,,Valerija!" kao sto sam rekla.

Razmasem se rukama, jer su mi zivci proradili. Nateram sebe da se konacno podignem iz svog  kreveta, pa obujem papuce. Prekrijem usta rukom, kako bih zevnula. Posto me mrzi da sada trazim odevnu kombinaciju, odlucim da jednostavno odem u pidzami. Ionako smo samo nas dve tu. Uostalom, ona je nestrpljiva. Ne bi mi dopustila pet minuta da odvojim za sebe, da bih se dovela u red. Zato odem samo do kupatila, kako bih obavila bar licnu higijenu. Podignem kosu u pundju, pa se umijem, a onda operem i zube.

Uzmem dubok udah, pa izdahnem, te se osmehnem svom odrazu u ogledalu. Spremna sam za novi dan razgledanja grada, koji znam napamet. Ali mi nikada nece dosaditi.
Usporenim koracima silazim niz stepenice, kada cujem pomesane glasove. Neko prica s mojom bakom ocigledno. Samo mi nije sasvim jasno sta ta osoba radi od ranog jutra kod nas?
Ali saznacemo.

,,O dobro jutro mlada damo." prva osoba, koju ugledam je moja baka.

Potom skrenem pogled na osobu za trpezarijskim stolom, i pretpostavim da je to neka bakina drugarica. Starija zena, izboranog lica, sede kose do ramena, uvijene na krajevima. Izgleda prefinjenije od mene, koja sam znatno mladja od nje. Nosi belu esarpu oko vrata, po prsten na svakom prstu. Da ne pominjem da je nasminkana. Ne preterano, ali primecuje se.

,,Ovo je Valerija?" zakasljem se, kad shvatim da sve vreme stojim i nemo buljim u zenu.

,,Da, ja sam Valerija." odgovorim, taman kad je baka krenula.

,,Zdravo mila. Ja sam Elena. Dugogodisnja prijateljica tvoje bake." predstavi mi se.

Ima tako neobican, i prijatan glas. Pokreti njenog tela mi govore da mozda nije odavde. Deluje mi kao zena koja je imucna.

,,Drago mi je da sam Vas upoznala." kazem s blagim osmehom.

Zamahne rukom, i nasmeje se.

,,Oh molim te, ne persiraj mi." kaze.

Klimnem glavom, i na trenutak se zagledam u njene cisto bele zube. Uopste se ne trudim da prikrijem odusevljenje prema ovoj zeni, i njenom stavu. Skroz je drugacija od moje bake.
A opet, i Ejmi je potpuno drugacija od mene.
Dovucem se do aparata za kafu, pa se fokusiram na pripremu, dok njih dve nesto cavrljaju.

,,Spominjala sam ti Elenu. Rekla sam ti da je njena cerka direktorka na Jejl-u." automatski mi sklizne solja iz ruku, ali se sva sreca ne slomi.

Okrenem se prema elegantnoj zeni i mojoj baki, pa se nervozno nasmesim.

,,Kristen mi je rekla da zelis da upises Jejl." naravno da jeste.

,,Da. Od kad znam za sebe." odgovorim.

Elena prodje prstima kroz njenu kosu, pa pogleda moju baku, a onda opet mene.

,,Da li si upoznala Oliviju?" upita me.

Istovremeno odmahnem glavom, i razmislim da li mi je to ime poznato od nekud. No, niko mi nije padao na pamet. Sigurna sam da nisam upoznala tu devojku.

,,Ona je moja unuka. Ide na Jejl. Tek je upisala." objasni Elena.

Meni se odmah ukljuci lampica, i setim se razgovora s bakom. Znaci to je ta devojka koja je njenim napornim trudom upisala Jejl, bez ikakve pomoci majke, koja je direktorka na Jejl-u.
Da, i dalje ne mogu da poverujem u tu pricu.