Zadržati te

~11~

Nakon sto mi je Ejmi postavila jos hiljadu pitanja, na koja sam morala da odgovorim, a onda i prenela sve informacije vezane za skolu, poklopila sam joj slusalicu.
Stojim vec dva minuta napolju, i osecam kako mi nozni prsti otkazuju. Spremna sam psihicki i na bakinu radoznalost. Znam da ce je zanimati da li smo se Olivija i ja dusevno povezale, da li su nam se horoskopski znaci poklopili, i tako dalje. U principu, zelece da zna da li mi je Olivija postala najbolja prijateljica. Volela bih da mogu otvoreno reci kako se to nikada nece dogoditi, ali ne mogu. Nekako cu pokusati da umaknem od te teme. Pa, bar onoliko koliko mi gospodja Kristen to dozvoli.

,,Oh to si ti." kaze baka, cim promolim glavu u kucu.

Namrstim se, pokusavajuci da desifrujem ove njene reci. Ali mi ne ide.

,,Ocekivala si nekoga?" upitam.

,,Ma ne. Ne znam zasto sam to rekla." odgovori nesigurno.

Ali odlucim da to samo progutam, bez dodatnih pitanja. Izujem se, skinem kapu, pa odmarsiram do dnevne sobe. Bacim se na mekan kauc, i ispruzim noge. Kapci mi se sami poklope, te mi malo fali da utonem u san.
Ipak, bakini bucni koraci, sprecavaju me u tome. Otvorim jedno oko da proverim sta radi, a kad je spazim kako se vrti oko stocica, prekrijem usne rukom kako se ne bih nasmejala.

,,Pa Val, kako je bilo?" pita, trudeci se da ne zvuci previse zainteresovano.

,,Okej." slegnem ramenima.

,,Samo okej?" 

,,Sta ocekujes da ti kazem bako?" upitam je, pa se uspravim da bih je bolje videla.

,,Ma daj, nije toliko losa.Daj joj sansu." stane u njenu odbranu.

Ne shvatam sta je toliko posebno kod te plavuse. Ponasa se kao da su svi ispod nje, kao da je ceo svet njen. Nije mi trebalo mnogo da bih je procenila. Niti zelim da provedem preostalo vreme u ovom gradu, tako sto cu ubediti sebe u njenu skrivenu dobrotu. Svakako sam vec dosta i saznala o toj devojci. Ne treba mi vise.

,,Znas i sama da nisam drustvena." kazem ravnodusno.

Baka malo popusti, pa dodje do mene, i cucne kod mojih nogu. Uzme mi ruke u njene, i posmatra me njenim svetlim ocima. Ima tako mio pogled, od kog zaboravim na svaku losu stvar na ovom svetu.

,,Pokusaj mila.Ne mozes se zauvek sakrivati iza knjiga." kaze, prodirajuci njenim recima ravno u moju uspavanu dusu.

Dugo spava. Svako je pokusao na neki nacin da je probudi, ali niko nije uspeo. Umesto toga, samo sam tonula sve dublje i dublje, dok nisam na kraju obecala sebi da nikome nikada necu dopustiti da je probudi. Zato sto sam uvek znala da ako je neko probudi, odlazak te osobe ce je doveka uspavati. To je glavni razlog zbog kog ne pustam nikoga u svoj zivot, i baka je to znala. Zna svaku sitnicu o meni, htela ja to ili ne. Poznaje me bolje od mojih roditelja, brata, i Ejmi. Pozanje me bolje od mene same. 

Znam da nije mislila nista lose.

,,Ja...ne znam." odgovorim joj, nakon krace tisine.

,,Slusaj me Val. Elena nas je pozvala sutra na rucak kod njih. Zeli da te upozna sa njenom cerkom, odnosno sa Olivijinom mamom. Rekla sam ti da je ona direktorka i..." 

,,A ne bako, nema sanse da cu na taj nacin da upisem Jejl. Ne idem ja." sprecim je da nastavi dalje.

Apsurdna mi je ta ideja. Necu da sedim za tim stolom, pricam sa direktorkom, i samo zbog toga udjem na Jejl. Tako bih pogazila sav moj trud, naporan rad, sve dane provedene u svojoj sobi. Ni u ludilu necu otici u tu kucu.

,,Znala sam da ces se protiviti, ali me prvo pusti da zavrsim." kaze, pokusavajuci da mi uhvati pogled.

Izdahnem, pa odlucim da je pustim da dovrsi.