Zadržati te

~4~

,,Sigurna si da si sve spakovala?" pitam mamu po hiljaditi put.

Ona uzdahne iznervirano, ali posto vidi da sam naelektrisana, popusta, i samo klimne glavom.
Vec deset minuta stojimo na hladnoci, jer cekamo da tata stavi moje stvari u auto. Dzo trlja oci na svaki sekund, jer smo ga previse rano probudili. Ali sam je trazio. Naredio mi je da ga probudim, kako bi se pozdravio sa mnom.
Telo mi podrhtava zbog svezeg jutarnjeg vazduha. Sredina je septembra, tako da ovakvo vreme nije uopste cudno.

,,Val!" poznat zenski glas nam svima privuce paznju.

Okrenem se, i zateknem Ejmi, u zadihanom stanju. Savila se, trudeci se da dodje do daha. Uhvatila se za stomak, i polako ispravila. Crvenilo na njenom licu me je zasmejalo.
Ejmi definitivno nije bila osoba, koja voli da trci. Cak sta vise, mrzi..

,,Stvarno si mislila da odes bez pozdrava?" pita, pa nam pridje.

,,Naravno da ne." odgovorim.

Pogleda iza mojih ramena u moju mamu, i brata. Ali malo duze se zadrzi na Dzonu, zbog cega se tiho zakikocem.

,,Dobro jutro." pozdravi ih uctivo.

,,Dobro jutro Ejmi. Kako si?" samo joj mama odgovori.

Primetim kako se smrkne, jer joj Dzo nije nista rekao, pa se uozbiljim. Od kada se druzimo, ona je luda za mojim bratom. Naravno, on je nikada nije gledao u tom smislu. Retko kada je i komunicirao s njom. Iako mi to nije priznala, znam koliko je to povredjuje. Dosta puta je pokusavala da razgovara s njim o bilo cemu, ali on je jednostavno nije slusao.
Za njega je ona samo moja najbolja drugarica. Nista vise.

,,Dobro sam. Kako ste Vi?"

,,Ne moras da mi persiras duso." kaze joj mama ljubazno.

Ejmi se na to samo nasmesi, i ucuti. Blago je udarim u ruku, kako bih je oraspolozila.

,,Ne mogu da verujem da ides." prosapuce, da bih je samo ja cula.

,,Ne idem na zauvek Ejmi. Brzo ce proci, videces." 

,,Pretpostavljam da si u pravu." slegne ramenima.

Obavijem ruke oko njenog vrata, pa je stegnem najjace sto mogu. Lagala bih kad bih rekla da mi nece nedostajati. Ona mi je najbitnija, odmah posle moje porodice. S njom delim sve, bas kao i ona sa mnom. Za razliku od mene, ona ima ovde jos prijatelja, tako da joj nece biti dosadno dok me nema. Ali meni hoce bez nje.

,,Vreme je Val." mama nas prekine.

Odvojim se od nje, i namignem joj. Ona mi se osmehne protiv njene volje. Zasto se osecam kao da se oprastam od svih?
Mozda je do toga sto se oni tako ponasaju.

,,Uzivaj sestrice. Nemoj da pijes, i da pricas sa strancima. Ako te neko uznemirava, obavezno me pozovi." umesto mog brata, prica njegova zastitnicka strana.

Svi se nasmejemo na njegov kratak govor. Zatim mu pridjem i zagrlim ga. Popnem se na prste, s obzirom da je visi od mene.

,,Ne brini Dzo." kazem mu, kad se odaljim.

Potom dodjem do moje majke, i zagrlim i nju. Ona me toliko stisne, da mislim da cu da ostanem bez kiseonika.

,,Cuvaj se mila. Dobro jedi, i pozdravi baku." kaze kod mog uveta.

,,Hocu mama." jedva izgovorim zbog njenog stiska.

,,Mama, ugusices je." Jo joj kaze.

Ona ga ignorise, pa me zadrzi jos par sekundi, pre nego sto me konacno oslobodi. Izdahnem sav nakupljen vazduh iz pluca, dok me ona nevino gleda.