Zadržati te

~55~

,,Val?"

Neobicno je cuti njegov glas preko telefona. Navikla sam da je pored mene. Navikla sam da ga gledam, dok razgovaramo.
A sada smo udaljeni kilometrima. Ne mogu da mu vidim lice, niti da ga zagrlim. Tacno je kada kazu, da ne shvatas koliko ti neko znaci, sve dok se ne udaljis od te osobe.

,,Hej Sajmone." odgovorim nasmejano.

,,Dobro si?" pita zabrinuto.

Refleksno odmahnem glavom, ali odgovorim mu sa: ,,Jesam, a ti?".

,,I ja sam. Gde si to? Cujem muziku."

Podignem glavu prema vratima, pa zagrizem donju usnu.

,,U klubu." zakikocem se.

,,Ti si se bas navukla na klubove."

,,Tebe krivim za to."

Nastane tisina. Ali ne ona nelagodna vrsta tisine, vec ona, u kojoj sve kazes bez ijedne reci. Unapred sam znala koje pitanje ce mi postaviti. Znala sam da ce zapoceti temu, koja mi trenutno ne treba. Ustvari, nije mi trebalo nista od ovoga. Nista sto se desilo izmedju stranca i mene, nije smelo da se dogodi. Bilo bi mnogo lakse da smo ostali samo prijatelji. Da smo sada u kontaktu, i da mogu bez problema da ga pozovem i kazem mu kako sam se uverila da se ne uklapam medju sve ove ljude. Da mu se pozalim kako sam popila i vise nego sto mogu da podnesem, pa da me on zadirkuje. Sve je moglo da bude drugacije.
Mogla sam sada, umesto sa Sajmonom, da pricam s njim. Nedostaje mi. Nedostaje mi toliko, da pocinjem da osecam fizicku bol.

,,Sreo sam ga."

Zatvorim oci, i uzmem dubok udah. Onda ih polako otvorim, pa izdahnem.

,,Kako je?"

Zelim da znam. Od kada sam otisla, ne prestajem da razmisljam o njegovom ocu. Plasim se da ga ponovo ne udari.
Ne zanima me ako je sa Olivijom, ne zanima me sto nije izabrao mene. Prece mi je da znam da je dobro, i da ga otac ne maltretira.

,,Znas i sama da ne razgovaram s njim Val."

Da, u pravu je. Uvek zaboravim da nemaju nikakav odnos.

,,Izvini, ja..."

,,Ali izgleda drugacije." Sajmon me prekine.

,,Drugacije?" upitam, dok se u meni gomila strepnja.

,,Odavno nije Lukas kakav je nekada bio. Ali od kad si ti otisla, jos je cudniji."

Volela bih da znam u kom smislu. Ali isto tako, Sajmon ne moze da mi da odgovore na sva moja pitanja vezana za Lukasa. Mozda bi bilo i sebicno s moje strane da ih trazim od njega, i da su njih dvojica u dobrom odnosu.
Sajmon poznaje Oliviju duze nego mene. Bio je tu od pocetka njihove veze. Iako ni sa njom nije nesto preterano prisan, sigurna sam da mu je stalo do nje. Verujem da mu je neprijatno sto je saznao da smo Lukas i ja imali nesto. Sta god to bilo.
Sumnjam da bi mi izlazio u susret, i da se pomirio s Lukasom. A ne bi bilo korektno od mene da bilo sta zahtevam od njega.

,,Zao mi je Sajmone. Za sve."

Imala sam potrebu da mu to kazem. Zasluzio je posle svega sto se desilo.

,,Ma daj Val. Za sta mi se izvinjavas?" odgovori zbunjeno.

Slegnem ramenima, iako znam da ne moze da me vidi. Protrljam slepoocnice, pa pregrizem jezik, dok mi novi talas suza zapljuskuje oci. 

,,Trebalo je da te poslusam. Da se sklonim od njega." kazem, a duboko u sebi znam da lazem.

,,Ne, nije trebalo da me poslusas. Bio sam pregrub prema sebi, a onda i prema njemu. Lukas nije los. Samo je jako sjeban."