Zadržati te

~21~

,,Probudila sam te?" Ejmi me upita, kao da nije tek osam ujutru.

,,Mhm." promumlam sanjivo.

Glava mi je uronjena u jastuk, dok jedva pridrzavam telefon na uvetu. Kapci su mi uzasno teski, pa ne mogu da otvorim oci. Javila sam joj se tek treci put kad je zvala, jer nisam mogla da se nakanim da dohvatim telefon. Kada sam videla koliko ima sati, zelela sam svasta da joj kazem, ali ni za to nisam imala snage.

,,Izvini, ali ako ja mogu da budem budna sad, mozes i ti." njeno izvinjenje je bilo sve, samo ne iskreno.

,,Sta je bilo Ejmi?" pitam je promuklim glasom.

,,Htela sam da vidim kako mi je drugarica. Da li je to zlocin?" odgovori.

Mogu da je zamislim kako se sad mrsti, praveci se da je duboko povredjena mojim ponasanjem.

,,Zar to nije moglo da saceka?"

,,E pa nije. Zelim da znam sta se desava tamo. Secas se? Tvoj zivot je trenutno zanimljiviji od mog." kaze.

Osmehnem se i dalje u polu snu. Drago mi je sto ne moze da vidi taj osmeh. Zapravo, ne znam ni sama zasto sam se nasmejala. Jedino sto znam je da sam zbog ovog sto je rekla odmah pomislila na jednu osobu. Stranca.
Naglo otvorim oci, i zbog toga me na tren zaboli glava. Uhvatim se za mesto gde mi je bol prostrujio, pa zacvilim.

,,Sve je u redu?"

,,Da Ejmi. Samo ne razumem o cemu pricas." kazem joj, dok pokusavam da se podignem u sedeci polozaj.

Osecam se mamurno. Kao da sam sinoc provela najludju noc u svom zivotu, uz dosta alkohola. A ipak, nikada ga nisam ni okusila. Jednostavno mi jutra bas i ne prijaju. Posebno kada me neko probudi ovako rano.

,,Znas ti vrlo dobro o cemu ja pricam. Da li si videla konobara ponovo?" prevrne mi se zeludac, cim rec ,,konobar" izadje iz njenih usta.

Izdahnem, gledajuci kroz trepavice, zid ispred sebe. Lukasova slika mi se prikaze na tom zidu. Njegov pogled, njegovo zgodno telo, njegov neodoljiv osmeh. Brzo zatvorim oci, kako bih oterala tu sliku, ali kad opet provirim, on je i dalje tu.

,,Nisam." slazem.

,,Ma daj Val. Ne mozes mene da prevaris. Raskinuo je s devojkom?"

,,Ejmi, da li si poludela? Zasto bi raskinuo s njom?" pitam je pomalo izivcirano.

,,Delovalo mi je kao da ima razloga." odgovori.

,,A jel? Koji je to razlog pametni..."

,,Ti!" uzvikne.

,,Zasto pobogu ja? Kakve ja veze imam s njim? Ni ne poznajem ga Ejmi. Zasto bi raskinuo s Olivijom zbog m..."

,,Valerija, poznajem te zaboga. Znam kako dises. Znam i da se sada crvenis, i razmisljas o njemu." ponovo me je prekinula.

Pipnem svoje obraze, i osetim kako su vreli. Potom opipam puls, nekontrolisan je. A onda spustim dlan na grudi, i osetim otkucaje srca.
U pravu je. Nesvesno mi se ovo desava. Ne mogu da se obuzdam, i ne znam zbog cega. Do juce sam nekako i uspevala da ga izbacim iz glave, ali nakon onoga sto se dogodilo, ne mogu.

,,Sta to znaci?" pitam je rasejano.

Samo se nasmeje, i time me jos vise zbuni. Zna da mi se ranije ovo nije desilo, zato i ne razumem sta je.

,,Ejmi, odgovori mi." naredim joj, gubeci strpljenje.

,,To se zove draga moja, zaljubljenost."

,,Ne. Nema sanse. Ne." buncam, mahajuci glavom kao ludak.

,,Da Val. Zaljubila si se." ponovi.

,,Ali ja njega ne poznajem. Nemoguce je Ejmi." nastavim da negiram.

Tesko mi je da poverujem u to. Suludo je. Kako neko moze da se zaljubi u nekoga koga ne poznaje?

,,Moguce je itekako. Ako zelis da stalno budes u njegovoj blizini, i ako ne prestajes da razmisljas o njemu, zaljubljena si. Ne moras da ga dobro poznajes, da bi se zaljubila." objasni, dok ja pokusavam da rezonujem sve sto je izgovorila.

Zelim li?
Konstantno bezim od njega, a kad god je tu, ne zelim da ode. Do sada to nisam htela sebi da priznam, ali tako je. Ne mogu da pobegnem od njega, jer je svejedno svuda. Svaki flesbek mi se vrati poput filma. Dan kada sam prvi put pricala s njim, pobegla sam, a htela sam da ostanem. Kada sam bila sa Olivijom, htela sam da otrcim za njim i budem kraj njega, ali sam pobegla. Kada sam pricala s njim na balkonu, htela sam da razgovor s njim nikad ne prestane, ali sam pobegla. Juce kada sam bila sa Sajmonom, mislila sam na stranca, branila ga, i onda naletela na njega. Nisam zelela ni juce da odem, ali sam ipak pobegla. Stalno bezim od njega, a nikako ne mogu da pobegnem.
Da li to znaci da sam ja stvarno zaljubljena u potpunog stranca?

,,Val?"

,,Tu sam. Samo..." nisam u stanju ni recenicu da dovrsim.

,,Razumem te. Cudno je zar ne?"

,,Mnogo." odgovorim s rukom prislonjenom na srcu.

,,Ali Val, znas da ima devojku." kaze, trudeci se da me ne povredi.

Ali svakako sam toga svesna. Olivija je s njim. Kako god da okrenem, izmedju stranca i mene se nikad nista nece desiti. Jedino mogu da mu pruzim prijateljstvo. Nista vise.

,,Da Ejmi, znam. U redu je, shvatam." odgovorim klonulo.

,,Mozda ipak ima nad..."

,,Ne Ejmi. Necu nista uraditi. Ne bi bilo fer prema Oliviji." zaustavim je.

Njen izdah najezi svaki deo mog tela. Nema nikakve nade, sanse. Nicega. Moje je da budem onakva kakva sam bila i do sada. Necu dozvoliti sebi da rasturim nesto sto traje godinama.

,,Bices okej?" upita tiho.

,,Naravno. Ti? Sve je okej?" nisam stigla ni da je pitam kako je ona.

,,Sve je okej Val. Samo brinem za tebe."

,,Nema potrebe. Dobro sam ja." odgovorim joj, dajuci sve od sebe da zvucim kao da sam stvarno dobro.

,,Ako ti tako kazes. Moram sad da idem, pocinje nastava. Cucemo se Val."

,,Ajde. Cucemo se Ejmi." kazem joj, pa prekinem slusalicu.

Bacim mobilni kraj sebe, te opet legnem, i pokrijem se do usana. Odlucim da jos malo uhvatim sna, ali cim zatvorim oci, on se pojavi. Zamahnem rukom ispred nosa kao da ce ga to oterati. Okrenem se na ledja, i iznervirano udarim nekoliko puta o svoje butine.

,,Zasto mi ne das mira?" pitam, kao da cu dobiti odgovor.

Bas je ovo moralo meni da se desi. Ja sam neko ko se nikad nije zaljubio, i obecala sam svima, pa i sebi da se to ni u ludilu nece desiti.
E pa, vidi me sada glupa Valerija. Na kraju si se zaljubila. I to u decka, koji je zauzet, i koji nikad nece moci da bude tvoj. Bravo.