Zadržati te

~2~

,,Kuci sam!" povikah, dok se izuvam u hodniku.

Mama se odmah stvori ispred mene, sa rukavicama i keceljom.Verovatno je pola dana provela u kuhinji.Zena je u stanju da ne izadje do zore odatle.Stalno nesto sprema, bilo da je slatko ili slano.Bar nikada nismo gladni.

,,Kako je prosao prvi dan?" ushiceno upita.

,,Dobro, valjda." odgovorim.

Ostavim torbu na polici kod ogledala, pa prodjem pored nje.Cim zakoracim u kuhinju, miris nekog divnog jela mi se uvuce u nozdrve.

,,Ne izgledas mi srecno.Desilo se nesto?" upita me, kad otvori rernu.

Ja sam za to vreme bila zauzeta sipanjem kafe.

,,Nije se nista desilo.Samo me je valjda uhvatila panika, to je sve." kazem isto sto sam i Ejmi.

Smestim se za trpezarijski sto, i obuhvatim obema rukama mlaku solju.Mama mi se pridruzi, gledajuci me zabrinuto.

,,Dobro sam stvarno.Ne brini."

Pruzi ruku preko stola i uzme moju.Zagleda se u moje oci, kao i uvek kada misli da mi treba uteha.

,,Val, nema razloga da se toliko plasis.Verujemo svi u tebe.Upisaces taj Jejl."

Nasmesim se na njene reci, jer mi njihova podrska najvise znaci.Da nemam ovakvu porodicu, sigurna sam da ne bih mogla sama da se izborim s tolikim pritiskom.Oni su mi oslonac u zivotu.Posebno moj stariji brat, s kojim imam neverovatan odnos. Mnogima nije jasno kako se tako dobro slazemo, s obzirom da se u vecini slucajeva brat i sestra konstantno svadjaju. Kod nas nije takav slucaj. Kao ni s mojim roditeljima. Uvek su me podrzavali u svemu. Moj otac je zastitnicki nastrojen covek, posebno prema svojoj mezimici. Nikada nije dozvoljavao da budem tuzna.Kada bi se desilo da sam neraspolozena, pronalazio je nacine da to ispravi. Iako je cesto bio prebukiran na poslu, pozvao bi me i pokusavao da mi skrene misli.
Zaista, sa sigurnoscu mogu reci da imam savrsenu porodicu.

,,Hvala mama.Nadam se." kazem, kad sam se setila da joj nista nisam odgovorila.

Potapse me po ruci, a onda ustade da ponovo proveri jelo u rerni.Predivno mirise.

,,Gde je Dzon?Tiho je u kuci." pitam je.

,,A znas njega.Otisao je kod one njegove.Nesto su se posvadjali." kaze vidno iznervirana.

Mama nije mogla da podnese Dzonovu devojku. Ne mogu da kazem da je i meni omiljena, ali se suzdrzavam zbog brata. Znam koliko mu je stalo do nje, i njihove veze. Uskoro ce dve godine kako su zajedno, a mama i dalje ne moze da je prihvati.

,,Klasika." promrljam, i otpijem gutalj, sad vec, hladne kafe.

,,Nije za njega.Ne svidja mi se nimalo." bas kao sto sam i rekla.

,,Ni ne treba tebi da se svidja mama.To je njegov izbor." odgovorim, prikrivajuci osmeh.

Razmahala se rukama, spremna da iznese kompletno misljenje o njoj, ali je zvuk ulaznih vrata prekine u tome.
Obe smo se ucutale, cekajuci da se Dzon pojavi.
Ocekivala sam da ce biti snuzden, no umesto toga, decko je prosto sijao. Znaci, pomirili su se. Kakvo iznenadjenje.

,,Gde je moja maturantkinja?" obrati se prvo meni, pa pridje i poljubi me u kosu.

Potom ode do mame, i poljubi je u obraz. Ona ga smrknuto pogleda, na sta zagrizem donju usnu, kako ne bih pukla od smeha.

,,Cemu takav entuzijazam?" upita ga, prekrstenih ruku.

,,Raskinuo sam sa Natasom." kaze iz vedra neba.

Umalo nisam prosula kafu svuda po sebi, kad su njegove reci doprele do mog mozga. Mamina reakcija je bila znatno bolja od moje. Nije se trudila da prekrije ponosan osmeh.

,,Mogu li znati razlog?" pita, iako se vidi da je bas i ne zanima.

Najvaznije joj je da joj se sin spasio od te devojke.

,,Prevarila me je." kratko joj odgovori.

,,Molim?"

,,Da. Vec duze vreme me je varala." osmeh na bratovom licu iscezne.

Boli me da ga gledam takvog. Verujem da mu nije uopste svejedno, iako pokusava da izgleda kao da ga to nije dotuklo.
Moja draga majka, s druge strane, izgleda kao da ce svakog casa da izleti napolje i ode kod Natase da je zadavi golim rukama.

,,Bednica. Kako je samo nije sramota?Rekla sam ti ja da ona nije za tebe, ali me ti nisi slusao. Ja st..."

,,Mama, u redu je. Ne preteruj." zaustavim je na vreme.

Dzon me zahvalno pogleda, a onda samo izadje iz kuhinje, i popne se na sprat, u njegovu sobu.

,,Nekad mi je jezik brzi od pameti. Ali iznervirala sam se. Sta cu." kaze.

,,Idem kod njega."

,,Ajde mila."

Ostavim praznu solju u masinu za sudje, pa se uputim na sprat, kod svog brata. Treba mu razgovor s nekim ko ga nece osudjivati.
Pokucam na njegova vrata, i obavestim ga da sam ja. Pretpostavljam da mami ne bi dozvolio da udje posle onog sto je rekla.
Kad mi dozvoli da udjem, otvorim polako vrata, i zateknem ga ispruzenog na krevetu.

,,Dobro si?" pitam, lagano hodajuci ka njemu.

,,Nisam uopste Val. Ovo je uzasno." kaze slomljeno.

Klimnem glavom u znak razumevanja, iako nikada nisam bila u takvoj situaciji. Niti bih volela da budem.
Pokazem mu da se malo pomeri kako bih legla pored njega. Istog trena me poslusa, tako da sam se usukala kraj njega. Oboje u tisini buljimo u plafon, dok ja ne odlucim da je prekinem.

,,Ljubav je sranje." izjavim.

On se glasno nasmeje, a ja mu se pridruzim.

,,Da znas da jeste. Nemoj nikad da se zaljubis Val." odgovori.

,,Ni ne planiram. Previse je to za mene."

,,Kad budes nasla decka, prvo ga dovedi kod mene. Da zna da ne sme da pomisli da ti slomi srce, inace cu ja njega slomiti." skrenem pogled ka njemu i nasmesim mu se.

,,Znam Dzon. Ali ne brini, to se nece desiti. Jedino sto zelim je da upisem Jejl." ponavljam jedno te isto stalno.

,,Ne biramo kad cemo se zaljubiti Val. Moze da ti se desi kad se najmanje budes nadala."

Odmahnula sam glavom, ne verujuci u takve stvari.

,,Sumnjam Dzo."