Slučajno (Završena)

18. deo

Xx"Izvadite dva lista i olovku... Imate kontrolni"
Ja"Kontrolni? Šta je to?" kažem tiho, te pogledam u Josh-a, koji se svadjao sa profesorom.
J"Niste rekla da ćemo imati kontrolni!"
Xx"Josh, nisam te pitao za mišljenje"
Ja"Dobro je Josh"
J"Nije dobro!"
Ja"Nemaš pravo da se dereš na mene!"
J"Ma nemoj"
Ja"Aha"
Xx"Imamo novog učenika? Da li može da se predstavi?"
Ja"Am.... Ja sam Julia i..."
Xx"Odakle dolaziš?"
Ja"Pa...."
J"Ovako profesore, ona dolazi..."
Ja"Alo ćuti"
Rukom ga udarim u nogu. Pogleda me i namigne mi, gde se nasmeje i vrati pogled prema profesoru. Ruku stavim preko očiju od nerviranja. Jako je nedokazan. Ne mogu da verujrm koliko ne želi da me sluša. I čemu je bilo potrebno ono namigivanje?! Šta to znači? Dok je Josh objašnjavao profesoru odakle dolazim, tako je i došlo vreme za kraj časa. Odjednom, u mojim ušima su počela da odzvanjaju zvona. Bila su preglasna. Ruke stavim preko ušiju i ustanem sa stolice.
J"Šta je bilo?"
Ja"Zašto je zvono potrebno u školi?!"
J"Hahaha, kada čuješ zvono, to znači da je kraj časa"
Ja"Aha"

Sama, bez ikoga izadjem u hodink. Oko mene nije bilo nikoga. Osećala sam se kao u paklu. Učenici koji su bili u blizini su me gledali sa prevelikom dozom gadjenja. Pored mene su prolazili poput munje. Zašto to rade? Svi smo mi ljudi. Pokušavajući da ne slušam reči devojaka, koje su momke vrtele oko malog prsta, u jednom trenutku, moja tamna strana se probudila. Osećala sam preveliku dozu nervoze i besa. Zadirkivanje i smrjanje, me je teralo da ih ubijem, ali nisam imala tu priliku. Skupljenim pesnicama se okrenem prema devojci plave kose i plavih očiju. Poput barbike. Na svojoj levoj ruci je držala rozu torbicu, iz koje je konstantno uzimala karmin i telefon.