Slučajno (Završena)

31. deo

*2 dana kasnije*
M(Majka)"Julia... Imaš posetu"
Ja"Šta.... Kakvu posetu... O čemu ti pričaš"

Sa bolom u očima, polako otvorim oči i ispred sebe vidim dve siluete čoveka. Protrljam oči, te primetim Josh-a, kako me gleda sa crvenom fasciklom u ruci. Prevrnem očima i okrenem se na drugu stranu kreveta.
M"Julia, ustaj!"
Ja"Moram li?"
J"Ustani da porazgovaramo"
Ja"Ja nemam niočemu da razgovaram sa tobom"
J"Itekako imaš"

Pridje mi i fasciklu ostavi po strani. Svoju levu ruku stavi ispod mojih nogu, a desnu ispod mojih ruku. Podigao me je u naručje. Čim me iznese napolje me spusti i uhvati za ruku.
J"Budi ovde, samo da uzmem fasciklu"
Ja"Kako god" prevrnem očima i prekrstim ruke.
J"Zašto sam crteže našao u tvojoj sobi?"
Ja"Mene pitaš? Ti si ih našao"
J"Julia, ne zajebavaj se sa mnom, već mi lepo odgovori"
Ja"Aha, želiš lep odgovor.... Šteta, ali ga nemam"
J"Julia!" kaže prišavši mi toliko blizu, da je znoj krenuo da me obliva.
Ja"Pitaj svoju devojku" kažem tiho.
J"Pa pitam je"
Ja"Ček šta?!" Pomerim se i pogledam ga zbunjeno. Nasmeje se i krene polako da mi prilazi.
Ja"Bože, šta ti se desilo za ova 3 dana"
J"Hoćeš li mi reći?"
Ja"Ček prvo ovo da razjasnimo. Ja ti nisam devojka"
J"Ko je to rekao?" Pridje mi i snažno me uhvati za vrat. Zagrizem usnu, koju je pažljivo gledao. Znam da bi me poljubio, ali ne sme.
Ja"Šta je bilo?"
J"Hoćeš li mi reći zašto si kod sebe imala crteže"
Ja"Pa mislim da i sam znaš"
J"Alija?"
Ja"Odkad si tako pametan Bože"
J"Znao sam"
Ja"Pa lepo sam ti rekla da pitaš devojku"
J"Je l' te dečko naučio da budeš toliko komična?"
Ja"Moj dečko nije komičan"
J"Šteta"
Ja"To i ja kažem"

Pokušavajući da ga izludim, pre nego što se neko pojavi, svoj palac stavim na njegovu usnu. Laganim pokretom mu predjem preko usne i okrenem se.