Slučajno (Završena)

57. deo

Uplašeno gledajući ih, kako mi skidaju lisice sa ruku, drčno me povuku sa kreveta, gde padnem na prljavi beton. Nakon nekoliko minuta, sama ustavši sa betona, krenem za njima... Hodajući, odjednom začujem glasni ženski vrisak.

Xx"Upomoć! Pustite me!"
Ja"Z...Zašto... Ima.... Ima još devojki ovde?"
Xx2"To se tebe ne tiče. Polazi"
Ja"Zašto nam ovo radite?" rekla sam tiho i uplakano...
Xx"Želim da vidim svoje dete!"
Ja"Molim?" rekla sam.
Xx2"Buraz, šta se dešava tamo!?"
Xx4"Ima pištolj kod sebe!"
Xx3"Zar je nisi pretresao kada si je dovodio ovamo!"
Xx4"Jesam! Dodjite ovamo i pomozite mi!"
Xx3"Ti, sedi na krevet! Čekaj"

Uplašeno ih pogledam i na jednom liku ugledam pištolj... Ostao je pored mene da me čuva, da ne bi pobegla..

Ja"Želim u toalet"
Xx2"Ajde kreni"

Uhvati me za ruku i povuče prema jednoj maloj prostoriji. Molila sam Boga u sebi da nadjem nešto s čim ću moći da ga udarim i uzemem mu taj pištolj. Ušavši unutra i zatvorivši vrata, u ćošku primetim veliku letvu. Nasmešim se sama sebi, te uzmem istu. Moram da spasim sebe i ženu iz drugog dela fabrike. Sačekavši nekoliko minuta, polako otvorim vrata i iste sekunde ga udarim po glavi, gde padne. Brzo bacim letvu po strani i uzmem pištolj. Ruke su mi drhtele od straha i nervoze. Ne znam koliko ih ima i da li ću morati da iskoristim pištolj. Gledajući unaokolo, pridjem zidu, te se naslonim na isti. Uzmem vazduha i udjem u tu prostoriju. Čim udjem, moje oči su videle prizor devojke na podu, kako je manijaci gaze i šutiraju. Oboje sa prevelikom dozom straha pridjem i upucam ih u noge. Ispustim pištolj, te padnem na kolena. Strah je obuzeo moje telo... Nisam znala šta da radim...

Xx"Skloni pištolje od njih"
Ja"Da li si ti dobro?"
Xx"Jesam... Samo skloni"
Ja"E... Evo"

Prišavši im i gledajući ih kako se presavijaju po podu, uzmem njihove pištolje i bacim kroz prozor. Brzo se pomerim i pružim ruku ženi, koja se uplakano i prljavo nalazila na podu.