Slučajno (Završena)

45. deo

*Josh P.O.V.*
T"Šta se upravo desilo ovde?"
Ja"Ma pusti.... Devojka je bukvalno hodajuća nevolja"
J(Julia)"Čula sam te!"
Ja"Baš lepo"
T"Dobro, dobro... Samo sam hteo da ti kažem da je došla"
Ja"Ko?"
T"Emily"
Ja"Au, zar se ona nije ubila?"
T"Ćuti, nemoj da te čuje... Pa mislili smo da jeste... Ali nije.."
Ja"Ovo ide u pogrešnom smeru"
T"Znam, svakako nemoj ništa da pričaš Julii"
Ja"Neću, neću... Ne brini se"
J(Julia)"Aaaa!! Uff!"
Ja"Šta se desilo?"
J"Posekla sam se"
Ja"Lepo sam ti rekao da je nevolja. Bože, zašto ja ovo proživljavam"
T"Samo da donesem prvu pomoć"
J"Ja ne smem da gledam"
Ja"Au, koliko si se posekla. Thomas požuri"
J"Stvarno?" upitam ga sa rukom preko očiju.
Ja"Da, vidim ti kosku"
J"Šta?!"
Ja"Šalim se, nema ništa... Samo malo krvi"
J"Znači, dovoljno da umrem"
Ja"Neće tebe smrt uskoro"
J"Pored tebe ima sutra da umrem"
Ja"Ma nemoj"
T"Hajde, dosta raspravljanja"

*Julia P.O.V.*
Polako skinem ruku sa očiju i svoju ruku vidim na njegovoj. Alkoholom mi je polako brisao ranu, što je bilo bolno. Mrzovoljno gledajući kako mi čisti ranu, odjednom, u kuhinji se stvori devojka visoke gradje sa visokim repom.
Xx"Iznanadjenje!"
J(Josh)"Jao ne..."
T"Julia, idemo mi gore"
Ja"Što? Ko je ona? Želim da se upoznam sa njom."
T"Ne možeš"
Ja"Zašto? Ko si ti da mi zabraniš?"
T"Uff živote... Zašto si toliko tvrdoglava"
Ja"Ti si tvrdoglav!"
T"Dobro, dobro. Idemo sad gore"
Ja"Jako ste naporni"

Nervozno sedeći u Josh-ovoj sobi, zaključana, na polici primetim nešto veoma neobično. Bilo mi je jako poznato, ali nisam mogla da se setim gde sam to videla... Polako uzmem predmet u ruke i laganim pokretima krenem da ga obrćem i pažljivo gledam. U mojim mislima se stvorio glasan smeh zbunjeno podignem glavu, te se vratim u stvarnost i shvatim da se smeje devojka od malo pre... Ustanem sa kreveta i nervozno krenem da se vrtim po sobi.
Ja"Ko je ta devojka? Možda mu je to devojka... Ma ne... Možda je verenica... Ma nije.. ko je ta žena..."