Slučajno (Završena)

27. deo

Čim se vratimo kući, brzim korakom udjem u svoju sobu i zaključam se. Nervozno crteže bacim na pod i sednem na krevet. Sa rukama na očima, neko mi je kucao na vratima.
Ja"Molim"
J"Hoćeš li mi reći šta se dešava?"
Ja"Ne"
J"Julia? Možeš li da otvoriš vrata?"
Ja"Ne, ne i ne"

Samo par trenutaka kasnije, moja vrata su se otvorila. Uplašenim pogledom ga pogledam, te brzo ustanem. Razvalio mi je vrata. Da li je moguće?! Ja"Razvalio si mi vrata?"
J"Kad ti nećeš da otvoriš"
Ja"Možeš li da izadješ?"
J"Ne mogu, kada vidim da plačeš?"
Ja"Ne plačem, evo"
J"Julia...."
Ja"Josh, molim te ostavi me samu barem 5 minuta"
J"Kako ti želiš"

Nekako razočarano izadje iz sobe, te se spusti u dnevnu sobu. Šta sam to uradila? Bože šta mi se dešava. Brzo ustanem sa kreveta i istrčim iz sobe. Moje emocije su bile poludele. Sreća i bes su bili podjednaki. Nisam znala šta radim. Mozak mi je bio poludeo.
Ja"Izvini...." kažem tiho, na vrhu stepenica.
J"Molim?"
Ja"Izvini..." ponovim, polako se spuštajući dole.
J"Zašto mi se sad izvinjavaš?"
Ja"Ne znam.... Osetila sam tu potrebu da ti se izvinim"
J"Aha"

Sišavši dole ga polako zagrlim, ne primetivši da je Alija odmah do njega. I ako je bila pored njega, nisam se pomerila. Josh je samo stojao i gledao malo u mene, malo u nju. Kao da bira izmedju mene i Alije.
J"Možeš da se pomeriš?"
Ja"Šta?"
J"Hajde idemo"

U potpunoj tišini, svojim rukama me pomeri od sebe i uhvati Aliju za ruku. Osećala sam se kao da propadam u zemlju. Slana tečnost je silazila mojim obrazima, a srce se raspadalo u milion komadića. Po prvi put sam slomljena potpuno. U tom trenutku u mom telu se pojavila ona tamna strana, koja želi da se osveti. Uzimam telefon i okrenem Lejlu. Obrišem suze i popnem se nazad u sobu. Mislim da je time što je uradio videti moju tamnu stranu.
Ja"Halo, Lejla"
L"Ej, šta je bilo? Je l' ima problema?"
Ja"Želim da se vratim na ostrvo"
L"Jesi sigurna?"
Ja"Da"