Slučajno (Završena)

83. deo

Obučem istu i idalje mi lepo nije pristajala. Nakon sat vremena presvlačenja i tražeći odgovarajući haljinu, setim se da postoji jedna bela haljina, koja bi stajala u gostiljskoj sobi. Brzo ustanem i donesem je. Već smoreno je obučem, te stanem ispred ogledala. Bila je kao stvorena za mene. Nisam mogla da verujem svojim očima. Prvenstveno nisam mogla sebe da prepoznam. Polako izadjem iz toaleta i stanem pred Anne, koja bi zamišljeno gledala u telefon. Nakon što me pogleda, oduševljeno ustane i svoje ruke stavi na usta. Bila je šokirana, kao ja.

A"Julia... Ova haljina... Ja neverujem. Prelepa je"
Ja"Znam..."
A"Doćiću sutra ujutru"
Ja"Važi"

Nakon što se pozdravimo, zatvorim vrata, no sednem u dnevni boravak. Samo nakon par minuta, dvorište je popunila magla. Kroz par sekundi je krenulo i jako nevreme. Jedino ćega sam se najviše plašila jeste grmljavine. Bilo je poput horor filma. Ugasivši sva svetla, brzo se popnem na sprat. Udjem u sobu i zaključam se u istu. Totalno preplašena, legnem u krevet, te nazovem Josh-a, koji naravno nije bio dostupan. Iznervirano i uplašeno pozovem Thomas-a, koji se javi.

T(Thomas)"Šta je bilo Julia?"
Ja"Gde je Josh? Zašto mi se ne javlja na telefon?"
T"Ne znam, u firmi je valjda"
Ja"Gde si ti?"
T"Poslao me je po nešto, što?"
Ja"Pozovi ga i reci mu da ću ga ubiti ukoliko ne bude ovde za 10 minuta. Thomas umreću ovde"
T"Nećeš bre. Sada ću ga pozvati"
Ja"Samo požuri"

Prekinem poziv, te se jorganom prekrijem preko glave. Telo bi mi se treslo od straha. Jeza bi mi prošla ledjima. Gledajući u telefon i čekajući da me Josh nazove, odjednom u dnevnom boravku začujem Maks-a koji kreće sve jače i jače da laje. Nisam znala šta da radim. Lajao je sve jače i jače.

Ja"Tačno sam znala. Ubiće me neko i zakopaće me u dvorištu i niko me nikad neće pronaći. Baš lepo. Gde si Josh-e proklet da si"

Pričajući sama sa sobom, Maks je prestao da laje, već je krenuo da cvili.