Slučajno (Završena)

19. deo

Sa suzama u očima, veoma besna, krenem da joj prilazim.
Xx"Je l' to naša princezica plače?"
J"Šta to tebe briga?"
Ja"Josh?"
Xx"Ček, ček.... Vi ste u vezi"
Ja"Stvarno ne znam šta da kažem, sem da goriš u paklu kučko"
Xx"Molim? Je l' si ti to meni rekla kučko? Izvini molim te, pogledaj se. Prosta si previše"
Ja"Mislim da je bolje da hodam prirodna, nego puna plastike"
Xx"Gde su tvoji roditelji? Da li su te naučili vaspitanju?"
Ja"Zašto ti meni govoriš o kulturi? Odakle ti pravo, kada si ti prva vaspitana na ulici. Gde su tvoji roditelji? Da li su oni tebi dopustili silne te operacije? Bukvalno mi se gadiš"

Jako slomljeno i nervozno se okrenem i krenem prema učionici, ali u jednom trenutku sam stala. Sve se odvilo u 2 minuta. Osetila sam jak bol glave, gde otvorim oči i primetim da sam na podu. Rukom predjem preko lica i istu stavim na teme glave. Oko sebe sam mogla čuti veoma glasne vriske. Svi su trčali prema toj devojci. Nisam znala šta se dešava. Pokušavajući da ustanem, na kraju ustanem. Čim se smestim u sedeći položaj, oko sebe sam začula glasno dozivanje, od strane učenika.
Xx"Josh jebote!"
Xx2"Alo, sprečite ga. Ubiće je"
Xx3"Nek je ubije, ovako je beskorisna"
Xx"Josh!"
Xx4"Alo izbaciće ga"
Xx2"Sve je to zbog ove nove"
Xx5"Daa"

Ošamućeno se podignem na noge, gde mi se zavrti u glavi. Ruku pružim na ormarić, gde se pridržim. Pogledam napred i primetim gomilu učenika oko jednog ormarića. Dozivali su Josh-ovo ime. Polako hodajući i prilazeći gomili, krenem da se probijam kroz masu učenika. Svi su bili kompletno uznemireni. Čim se malo bliže približim, primetim Josh-a, kako bez problema drži devojku koja me je oborila na pod za vrat. Dok su ih razdvajali, Josh joj je nešto šapnuo, gde je pusti. Krene nenormalno da glasno da kašlje. Gledajući u Josh-a, veoma nervoznog, pogledom je prelazio preko mase učenika, dok nije naišao na moje crne uplakane suze i slomljeno srce, koje jedva čeka da ga zagrli.