Slučajno (Završena)

59. deo

Previše uplašeno stanem iza jednog drveta. Nisam znala šta da radim.

Ja"Šta da radimo?!"
J"Ne znam... Nema..."

U pola rečenice je prekine zvuk helihoptera. Zbunjeno se sklonim od drveta i pogledam u isti. Ne znam da li da verujem u to da je Josh unajmio hilihopter u potrazi za mnom... Gledajući hilihopter kako mi se približava, u istoj sekundi se jako svetlo uperi u mene. Pomerim se po strani, te hilihopter nakon dužeg vremena se spusti dovoljno blizu zemlje da bi mogla da udjem. Jassie, bi ušla za mnom veoma uplašeno i uplakano.

Xx"Stani da javim Josh-u"
Ja"Pozovite ga i dajte mi telefon"
Xx"Okej gospodjice"

Nakon samo 3 minuta mi pruži telefon. Čekajući da se javi, desio se i taj trenutak.

J(Josh)"Molim Mett?"
Ja"Nedostaješ mi ljubavi" kažem sa suzama u očima.
J"Julia... Jao Bože... Umreću.. Srce ima da mi pukne od tolike ljubavi prema tebi"
Ja"Volim te"
J"Reci im da ću im poslati adresu gde da te ostave i volim i ja tebe"
Ja"Rećiću im"
J"Hajde"

Vratim telefon čoveku koji mi je dao telefon, te obrišem suze. Jako mi nedostaje, iako nije dugo prošlo od kako su me strpali u taj kombi. Trajalo je svega nekoliko sati, a činilo se kao večnost.

*10 minuta kasnije*
Helihopter se spušta na ulicu, gde se nalazio crni auto. Nestrpljivo sam čekala da izadjem i snažno ga zagrlim. Od prevelikog uzbudjenja, nisam mogla da čekam da se hilihopter spusti skroz do zemlje. Srećno pridjem otvorenim vratim i primetim da je samo par centimetara odvojen od zemlje. Iskočim i srećno potrčim prema njemu, koji je sa Thomas-om stajao pored auta. Čim mu pridjem iste sekunde skočim na njega i snažno ga zagrlim. Taj miris i taj osećaj, koji nisam osećala u fabrici bi mi mnogo nedostajao. Osećala sam se sigurno u njegovom prisustvu. Držajući me da ne padnem, hodao je po ulici i ljubio me po vratu. Nasmejem se i slučajno svoju glavu stavim samo par milimetara od njegove. Osećala sam težinu u njegovom i mom disanju. Tenzija bi opet bila prisutna i ne bi znala šta da radim.