2. deo

353 8 0
                                    

Udjem unutra i dočeka me čudan prizor drugih. U tišini su gledali Eddy-ja i mene.
Ja"Mama...."
M"Šta je bilo?"
Ja"Šta se desilo?"
M"Am... Ništa..."
Ja"Reci mi"
Xx"Nije se ništa desilo, pomeri se"
Ja"Neću da se pomerim dok mi ne kaže"
Xx"Podji sa mnom"
Uhvati me za lakat i izvede van. Besno ga pogledam, te prekrstim ruke.
Ja"Šta umišljate? Zašto sve jebeno krijete od mene!"
Xx"Kao prvo smanji ton, kao drugo idemo na naše mesto'
Ja"Neću nigde da idem! Reci mi zašto su svi takvi!"
Xx"Pa rećiću ti, ako kreneš"
Ja"Je l' vi mene zajebavate?"
Xx"Julia, kreni"
Ja"Abel, reci mi odma!"
A(Abel)"Julia, smorila si kreni"
Prevrnem očima i zajedno krenemo na naše mesto koje se nalazilo u šumi. Kada smo se malo više udaljili od kućice, Abel me pogleda.
Ja"Možeš sada da mi kažeš"
A"Vidi, niko ne voli Eddy-ja..."
Ja"Zašto?"
A"Jer nije poput nas... Nije kao ti, kao mi svi"
Ja"Ne kapiram"
A"Vidi.... Eddy je dečko iz spoljnog sveta i svi se boje da ti ne naudi, jer ipak ne znamo kakvi su ljudi spolja"
Ja"Molim.... Je l' vi mene zajebavate?"
Razočarano zastanem i jako besno i tužno krenem da trčim prema obali. Kako mogu to da pomisle. Eddy nije takav... On to nikad ne bi uradio... Nikad ne bi mogao da me povredi... Hodajući plažom odlučim da udjem u vodu da se opustim malo. U poslednje vreme mnogo stvari počinje da me nervira. Razmišljajući o svemu tome, moje razmišljanje prekine njegov glas.
E"Julia! Šta radiš to!"
Ja"Šta je bilo?"
E"Hajde izlazi, vidiš da se približava oluja"
Ja"Nisam primetila... Evo stižem"
Okrenem se i krenem da izlazim iz vode sva mokra. Iza sebe sam mogla primetiti crn oblak kako se približavao ostrvu. Dugo se nije desila neka oluja poput ove, koja će nas kasnije zadesiti.

Slučajno (Završena)Where stories live. Discover now