Slučajno (Završena)

63. deo

Nakon sat vremena, odjednom auto se zaustavio. Probudim se iz dubokog sna. Zbunjeno pogledam oko sebe, ali vidim samo mrak.

Ja"Gde smo ovo?"
J"Kući"
Ja"Ali.... Rekao si da.... Neko iznanadjenje"
J"Pa kuči je to inanadjenje"
Ja"Samo požuti spava mi se"
J"Hoću, hoću"

Jako slomljeno, jer me je probudio iz slatkog sna sednem na haubu od auta i naslonim se na staklo. Užasno mi se spavalo. Gledajući u zvezde, koje su me samo još više terale na san, odjednom iz auta se čula sirena, zbog koje bi skočila od straha i pala na zemlju.

Ja"Bolii!!!"
J"Samo kukaš nešto"
Ja"Vidi, ponesi me ili ću ostati ovde"
J"Ček, nisi se povredila?"
Ja"Jesam, jesam, ali ne mogu da hodam"
J"Uff dobro. Poneću te"
Ja"Jeej"

Nasmeje se i uhvati me u naručje. Noseći me prema kući, gledala sam ga kako se sve više i više smeje, kako smo se približavali kući.

Ja"Alo, zašto se smeješ?"
J"Ne mogu da ti kažem"
Ja"Izvini, a zašto?"
J"Je l' na majku toliko puno pričaš?"
Ja"Molim?!"
J"Hahahaha"

Čim stignemo ispred, nogom otvori vrata, te udjemo unutra medju mrkli mrak. Ali u tom trenutku, kada upali svetla, iza ćoška izadje ona. Moja majka... Pored nje se nalazio otac.... Dok sam ih gledala sa uplakanim očima, Josh se smejao i polako me spustio na zemlju.. Šokirano još uvek polako krenem da im se približavam, sve dok im ne pridjem i snažno ih zagrlim. 4 godine nisam osetila njen miris i njen zagrljaj. Ne mogu da verujem.... Snažno plakajući, polako se pomerim od njih i okrenem se prema Josh-u, koji je u svom osmehu držao preveliku dozu sreće. Brzo obrišem suze i potrčim prema njemu, te nam snažno spojim usne. Moje suze bi nam natopile usne, koje su se snažno pomerale.

Ja"Ti... Da li si ih ti.... Doveo?"
J"Mhm.." klimne glavom u potvrdnom smislu, te me gladno poljubi.