Slučajno (Završena)

Poslednji deo

*10 dana kasnije*

Ja"Josh... Mislim da počinje!!"
J"Šta bre?" rekao je sanjivo.

U bolovima krenem da ga udaram po ledjima. Nije obraćao pažnju jer je bilo pola 4 ujutru. Kako su bolovi postajali sve jači jači, ja bih ga još snažnije udarala. Polako ustanem sa kreveta i shvatim da mi je pukao vodenjak. Uhvatim se za glavu i presvučem se.

Ja"Josh-e! Idiote poradjam se!"
J(Josh)"Molim?"
Ja"Je l' si ti gluv? Poradjam se"
J"Znači setila si se da se porodiš u sred noći"
Ja"Šta sam ja tu kriva? Izvini, nemaš pravo da se dereš na mene"
J"Ajde požuri"
Ja"Idi popi vode i rasani se, nemoj tako sanjiv da me voziš"
J"Brini se ti za sebe, ne za mene"
Ja"Kako mrzim kada si tako nervozan"

Čim to izgovorim, bol počinje da bude još jačini, na šta vrisnem. Mogla sam čuti Josh-a kako dolazi gore na sprat i ulazi u sobu. Podigne me i polako me spusti dole. Nisam mogla da dišem od bolova...

*3 dana kasnije*

Nakon toliko vremena došao je i taj dan... Dan kada napokon držim moju princezu u vlastitim rukama. Bila je mala i malo teža. Nije ni čudo iskreno ako ćemo. Josh bi sedeo kraj mene i blago me posmatrao sa osmehom na licu... Nakon 5 minuta je uzme u ruke. Mislila sam da neću dočekati ovaj trenutak... Po prvi put vidim da gospodin drži bebu u rukama.

Ja"Želim ja da je držim"
J"Ne dam ti moju princezu"
Ja"Dok nisam ostala trudna, ja sam bila tvoja princeza"
J"Jesi ti to ljubomorna?"
Ja"Ne Bože"
J"Hahahaha"

Polako se okrene i pruži mi je u naručje. Privuče stolicu i svoju ruku stavi na moj obraz. Kroz par sekundi mi se približi i lagano nam spoji usne. Ne mogu da mu odolim. On je moj idiot, kojeg volim više od sebe.

Ja"Volim te idiote"
Ja"Volim i ja tebe nevoljo moja"

Nasmeje se, te nam opet spoji usne u dug poljubac.

~KRAAJ. Nadam se da vam se svidela priča. Ostavite mišljenje u komentarima, jako će mi značiti vaš utisak o celokupnoj priči❤️