Slučajno (Završena)

7. deo

M"Julia, ne možeš da ideš"
Ja"A zaštooo?"
M"Rekla sam ti"
J"Ja ću biti sa njom, biće dobro"
Ja"Da, on će biti sa mnom"
M"Julia, zaboravi na to"
Smoreno pogledam u Josh-a, koji mi namigne i izadje ispred. Zbunjeno izadjem za njim i oštrim pogledom da pogleda.
Ja"Šta je to bilo?"
J"Pa ništa"
Ja"Aha, ništa. Ne znam koliko si upućen, ali imam dečka"
J"Sve što je zauzeto može biti oduzeto"
Nasmeje se i okrene se, ostavivši me bez komentara. Šta on to pokušava? Potrčim za njim, gde ga uhvatim za ruku i on se okrene.
Ja"Imam pitanje"
J"Reci"
Ja"Kako misliš da ja odem sa tobom, a majka mi ne da"
J"Pa iskrašćeš se iz kuće i ući u brod, a da niko ne zna i eto"
Ja"Aha.... Dobro" kažem tiho.
J"Još nešto, moram da idem, zove me devojka"
Ja"Am... Ništa... Ti imaš devojku?"
J"Da... Ajde vidimo se"
Uzme telefon i okrene se. Nisam znala da im devojku. Razmišljajući se okrenem i krenem prema mojoj sobi. Kako se zpve? Sigurno je lepša od mene... Šta pričaš to Julia, naravno da nije. Jako zbunjena sednem na krevet i pokrijem se razmišljajući o njegovoj devojci. Razna pitanja su mi prolazila kroz glavu. Kako mu se zove devojka i koliko ima godina. Da li je mladja od njega ili starija. Ko da je bitno. Svakako imam dečka kojeg volim, ne želim da razmišljam o njegovoj devojci, koja je totalno nebitna u mom životu. Ali me svakako jako zanima. Koliko dugo veza može da traje? Nedelju dana? Mesec? Godinu? Ne, ne ne mogu godinu dana da budu u vezi. Ili ipak mogu.... Ufff živote.
Okrenem se na ledja i sa raznim pitanjima po glavi, odlučim da zaspim i napustim sve negativne misli.