Slučajno (Završena)

89. deo

Kroz par minuta, prsten iz male crvene kutije bi se našao na mom domalom prstu. Moju dušu je ispunila sreća.

A"Julia!" vrisnula je.
Ja"Anne"

Vrištale smo zajedno i plakajući u isto vreme. Nismo mogle da se smirimo. Zagrljene i veoma srećne počnemo da skačemo. Ne mogu da verujem. Došao je i ovaj trenutak. Trenutak kada me je Josh zaprosio. I dalje sam šokirana i ne mogu da se smirim.

A"Julia, ja sam više srećnija od tebe"
Ja"Nemoj da plačeš, molim te" nasmejem se, te joj obrišem suze.
A"Kako da ne plačem idiote"
Ja"Hahahaha"
J"Ajde idemo kući"

Uhvati me za ruku, te nam uplete prste. Mislim da nije bilo srećnije devojke od mene. Mislila sam da je sve san, ali ipak je bila realnost.

*3 nedelje kasnije*

Uzimam povrće iz frižidera, te ih sve stavljam u sudoperu. Operem iste, te primetim Josh-a kako silazi u dnevni boravak. Sanjivo upali televizor, koji posle 5 minuta ugasi.

J"Šta to lepo miriše?"
Ja"Dodji da vidiš"
J"Uff bre"
J"Jesi otišla kod lekara?"
Ja"Nisam, ne boli me više"
J"Trebala si da odeš, šta ako je nešto ozbiljno?"
Ja"Ma nije..."
J"Ako te bude opet zabolelo, zovi me i doćiću po tebe"
Ja"Nema potrebe"

Postavivši doručak, sednem i opet pokrenem temu sa Josh-om u vezi doktora. Stomak me sve više i više boli. Uvek mislim da će ubrzo da prodje, ali prodje nakon 3 dana.

J"Nešto si se udebljala"
Ja"Nisam"
J"Jesi. Ima te u stomaku"
Ja"Hahaha"

Ironično se nasmejem, te pogledam u stomak. Stvarno sam se ugojila. To je zbog Anne, koja mi daje sve i svašta da jedem. Od hrane iz meka do slatkiša. Naravno da ću da se udebljam.

J"Ja sad idem u firmu, ti ako hoćeš dodji kasnije"
Ja"Doćiću sa Anne"
J"Važi. Čekam te"

Ustane sa stolice, te se nagne preko stola i poljubi me. Nakon što me poljubi, pomeri se i izadje ispred. Bila sam poprilično gladna. Nije mi bilo dovoljno. Koliko god gledajući svoj stomak, koji nije bio kao ranije, shvatim da ne smem više toliko da jedem.