Slučajno (Završena)

20. deo

Spustim pogled i samo par sekundi kasnije osetim snažan zagrljaj. Prstom obrišem suze i snažno mu uzvratim zagrljaj. Koliko god da sam suzdržavala emocije, nisam imala te snage da ih suzdržim. Trenutak kasnije, osetim blag poljubac na glavi. Osećala sam se jednostavno prelepo. Ne mogu da opišem taj trenutak sreće i tuge. Izmedju nas su vladale varnice, koje smo mogli osetiti samo mi. Oko nas su bili samo ljubomorni učenici i pomalo očarani tim njegovim naglim zagrljajem. Znam da ovo neće trajati previše, jer direktor može svaki sekund da vidi to što je uradio i da ga izbaci iz škole.... Kada malo bolje razmislim, shvatim da njegovo izbačenje će ići njima jako u propast.... I sve to zbog mene... Ne mogu da verujem da samo što sam došla napravila neko sranje. Sigurno će me izbaciti iz kuće. I ako smo i dalje bili zagrljeni, moje misli su bile pune važnih informacija, koje bi se mogle desiti. Sve to me je činilo veoma nervoznom i nekako tužnom, jer sam baš u početku uspela sve da sjebem.... Nakon par minuta, nakon što zvoni, Josh se pomeri i pogleda me u oči pune suza i kajanja. Gledajući u tu crnu dubinu njegovih očiju, ne primetim da nas direktor gleda.
Xx"Josh, u moj kancelariju. Odmah!" Pogledam ga zabrinuto, gde mi namigde i svoje usne približi mom uvetu, gde izgovori "Sve će biti u redu. Nemoj da plačeš mala". Nakon izgovorene rečenice, osetim blagu vrtoglavicu. Još jednom me pogleda i prodje pored mene, hodajući za direktorom. Svi su me gledi sa pogledima punim besa i razočarenja. Osećala sam se kao u dnu pakla. Htela sam samo da odem kući i da ih više nikad ne vidim. *Josh P.O.V.*
Ruku zadržim na kvaci od vrata, gde ih nervozno otvorim i udjem. U kancelariji se nalazila ona. Nessa. Devojka, koja pravi pakao od života. Uplakano je sedela na fotelji, pričajući direktoru da nije ništa uradila. Sednem preko puta nje i desnu nogu stavim preko leve, te je pogledam. Ne mogu da verujem koliko ustvari može biti bezdušna kučka.