Slučajno (Završena)

9. deo

*4 sata kasnije*
J"Julia" rekao je tiho.
Ja"Molim..."
J"Ajde ustaj"
Ja"Zašto?"
J"Dovoljno dugo već spavaš"
Otvorim oči i primetim ga pored kreveta. Uplašeno skočim i glavom udarim o plafon. Ne mogu da verujem. Ruku stavim na istu, suzdržavajući bol.
J"Eej... Polako"
Ja"Boli me glava"
J"Dodji"
Sedne na krevet pored mene i moju glavu smesti na njegovo rame. Mekanim rukama je prelazio preko moje kose, što bi mi jako prijalo i isto to bi me jako opustilo.
Ja"Gladna sam"
J"Rećiću majci da ti donese nešto"
Ja"Ne... Nema potrebe... Sama ću"
Sa bolom u glavi u stanem i čim stanem na noge, osetim iste kako se tresu. Pridržim se zidove i krenem vas sobe, na vazduh. Polako izlazivši iz sobe, nakon dužeg vremena, provedenih u sobi, osetim svež vazduh. Duboko uzdahnem i sednem pored stepenica. Nakon par minuta sam pogled usmerila prema zvezdama, koje su ukrašavale nebo svojom lepotom. Bilo ih je previše. Neke su bile povezane, koje su ličile na srce ustvari. Bio je to jedan od lepših prizora u mom životu.
J"Julia.... Jesi dobro?"
Ja"Aaa.... Mhm.... Jesam.... Ti?"
J"Ja sam super, nego pitam tebe, jer pričaš sama sa sobom"
Ja"Stvarno?"
J"Aha..."
Ja"Kad nemam s kim da pričam, onda moram sama sa sobom"
J"Možeš sa mnom da pričaš"
Ja"Ne mogu"
J"Zašto?"
Ja"Pa, ne mogu" nasmejem se i pogled vratim na nebo.
J"Voliš tako da me zajebavaš"
Ja"Aha, obožavam"
J"Vidim" *Sutradan*
Jm:Julia.... Josh... Ustanite.... Stigli smo"
J"Šta? Zar već?"
Jm"Da, ajde"
Ja"Još samo 5 minuta..."
Jm"Julia, stigli smo"
Ja"Stvarno?!"
Srećna skočim sa kreveta, te Josh-a gurnem na krevet da bi prva izašla. Ne mogu da verujem. Kao da sam došla na potpuno drugi svet. Prelepo je. Bila sam oduševljena prizorom koji me je dočekao. Učenici na sve strane, parkovi, automobili. Sve je bilo tu, što ja nikad nisam videla svojim očima.
J"Eno ga moj auto, daj mi ključeve"
Jm"Izvoli"
J"Jao, napokon"
Ja"Gde ćemo sada?"
Jm"Idemo kući srce"
Ja"Stvarno?"
Jm"Da.. da se svi odmorimo i uživamo"