Slučajno (Završena)

72. deo

Plakajući na podu Anninog stana, izgubila sam volju za životom. Htela sam da me nema više... Nisam mogla da podnesem tu bol, koju mi je naneo. Srce i duša su se raspali na milion delića.

A(Anne)"Šta se desilo?"
Ja"Josh..... Došla... Došla je Josh-ova majka sa jednom devojkom.... Koja je trudna.. Rekavši da je to njegovo dete.."
A"Molim?"
Ja"Anne, umreću majke mi"
A"Nećeš umreti, već se smiri i sedi na kauč"
Ja"Ja više nemam osećanja..."
A"Slušaj, on nije dobar za tebe"
Ja"Ali volim ga, ne mogu protiv toga"
A"Znam, ali moraš da ga zaboraviš"
Ja"To je nemoguće..."
A"Sve je moguće"
Ja"Jeste, ali ja njega ne mogu da zaboravim.."
A"Pričaćemo sutra, idi u moju sobu i odspavaj malo"
Ja"Zašto nisam umrla?"
A"Ju, nemoj tako da pričaš budalo"
Ja"Mislim da bi svima bilo lakše"
A"Ne, ne bi! Josh-u prvo ne bi bilo lakše, jer sigurno ima objašnjenje za to"
Ja"On mene ne voli"
A"Ajde na spavanje"

Jako slomljeno ustanem sa kauča, te se laganim koracima zaputim prema sobi, gde ubrzo i zaspim...

*2 dana kasnije*
Slušajući Anne kako mi priča o Josh-u, moja situacija bi bila sve gora i gora. Svaki sekund bih se prisećala lepih trenutaka sa njim.. Prisećajući se, svi lepi trenuci bi mi izmamili osmeh na lice, ne shvatajući kakva je zapravno realnost. Zaboravila sam na to što sam saznala... Svaki dan, minut i sekundu bi razmišljala o njemu i kakva bi nam budućnost bila, da nije postao otac sa Michel. Ne mogu da prihvatim realnost. Teško je. Možda je sve to jedno veliko delo od njegove majke, ali ta teorija me baš i ne drži. Zašto bi nas ona razdvojila... Samo želim da ga zaboravim i nastavim svojim životom kao i pre njega...

Anne bi ceo dan bila na poslu, dok bi ja ostala sama u kući ceo prokleti dan. Jedino što bi mogla da radim, jeste da spavam. Ne bi imala volje za jelom... Mrzelo me je da živim. Jedino što bi me barem malo oraspoložilo jeste Anne, koja bi mi uporno slala smešne slike putem poruke. Ne znam šta bih bez Anne...