Slučajno (Završena)

37. deo

*2 dana kasnije*
Uzmem papirić sa stola i cveće. Obujem patike i izadjem iz stana. Zaključam isti i udjem u lift. Nakon što izadjem iz zgrade, stanem na stanicu i sačekam autobus. Nisam sigurna da li je to taj Josh na kojeg mislim, ako jeste onda mislim da će stvari postati jako loše.

Čim stignem ispred bolnice, izvadim telefon i pozovem Anne. Rekla mi je da je pozovem, pre nego što udjem unutra.
Ja"Hej, je l' si tu?"
A(Anne)"Tu sam, tu sam... Hajde idi unutra.... Jako me zanimaaa!!"
Ja"Dobro, dobro"
A"Znači uzbudjena sam više od tebe"
Ja"Ja i ne baš.... Ne želim da to bude on.."
A"Zaštoo, možda te još uvek voli"
Ja"Anne, ne lupetaj molim te"
A"Je l' si ušla?"
Ja"Da, čekaj sekund. Dobar dan, treba mi soba od Josh-a Mitch-a."
Xx"Šta ste mu vi?"
Ja"Stara drugarica"
Xx"Izvolite, soba 154"
Ja"Hvala. Anne, pustili su me"
A"Top, sada pazi, tu su mu sigurno roditelji"
Ja"Moram nekako da udjem unutra"
A"Kako misliš da udješ pored njegovih roditelja"
Ja"Moram nešto da smislim"
A"Hajde požuri, nemaš puno vremena"
Ja"Znaam, nemoj da me požurkuješ..."
A"Znaš šta, budi tu, dolazim"
Ja"Gde?! Ne dolazi!"

Čim prekine poziv, nogom snažno udarim o tlo, gde se svi pogledi zadrže na meni. Brzo se sakrijem iza jednog zida, gde telefon vratim u rančić. Kako da udjem u sobu. Moram nešto brzo da smislim. Šta ako sve ovo radim za dzabe i šta ako to nije taj Josh, na kojeg sumnjam.... Naslonjena na zid, iz misli me trgne sestra sa ulaza.
Xx"Izvinite, da li možete da mi kažete vaše ime i prezime?"
Ja"Zašto?"
Xx"Zato što su dozvoljene posete samo roditeljima i bliskim prijateljima"
Ja"Uff, Sarah Jackon"
Xx"Hvala vam puno"
Ja"Ma ništa"

Prevrnem očima, te polako glavom provirim preko zida i pogledam u njegova vrata. Ispred sobe su se nalazili njegovi roditelji i nepoznati dečko i devojka. Jecaji njegove majke su odzvanjali hodnikom.