Slučajno (Završena)

40. deo

*Julia P.O.V.*
Ja"Kada da dodjem na posao?"
N(Nera)"Za 3 dana, inače gospodin je dobio papirić u bolnici i rekao je hitno da nadjemo osobu koja mu je to dala, zato sutra dodji u firmu"
Ja"Dogovoreno, samo imam jedno malo pitanje"
N"Reci"
Ja"Da li možda znate gde je taj papirić sad?"
N"Mislim da je i dalje kod gospodina"
Ja"Aha, dobro. Hvala vam puno"
N"Ništa, vidimo se na poslu"

Prekinem poziv, te sa širokim osmehom se naslonim na fotelju. Kroz moj mozak je prolazilo milion pitanja, ali ni na jedan nisam dobila odgovor. Moju dosadu je prekinula Anne, koja je uzbudjemo ušla u moj stan. Vrištajući mi je pružila svoj telefon.
Ja"Šta se desilo?"
A(Anne)"Pogledaj najnovije vesti! Znači omg!!"
Ja"Zašto bi mene zanimale vesti?"
A"Pa pogledaj!"

Uzmem telefon i prevrnem očima. Na istom su se nalazile najnovije vesti. Čim pročitam naslov, polako ustanem i uzmem gutalj vode. Nisam mislila da će ovoliko predaleko ovo otići... Na vestima, kao naslov je pisalo "Poznati bizmismen je u bolnici dobio tajnu poruku od koje bruje sve društvene mreže". Čitajući ostali tekst, Anne je skakala i vrištala oko mene od sreće.
"Kao što već znate, poznati bizmismen je pre 3 dana doživeo saobraćajnu nesreću. Kako tačno navodimo, u bolnici je dobio tajnu poruku, koja se očigledno navodi na staru ljubav. Nismo sigurni šta je u pitanju, ali Josh je iste sekunde zatražio da se ta osoba nadje i dovede".

Prilično šokirana time, što će mi sutra na vrata doći njegovo obezbedjenje, spustim telefon po strani. Prstima polako krenem da masiram svoju glavu, koja je trpela preveliku dozu bola i nervoze. Ne mogu da verujem šta je uradio. Šta da radim kada dodju po mene? Da li da pobegnem negde gde me niko neće pronaći ili da ostanem ovde i njega trpim. Šta god budem odlučila, oboje će biti pogrešno, jer ipak....