Slučajno (Završena)

62. deo

Pomerivši me malo dalje, svakako sam i dalje mogla čuti pretnje policije i Josh-ovo dozivanje mog imena.

Ja"Ja nikad nisam koristila pištolj.."
Xx"Dobro i?"
Ja"Da li mogu da vidim vaš?"
Xx2"Da li misliš da smo toliko naivni?"
Ja"Ne, naprotiv, samo sam želela da vidim kako to izgleda držati pištolj u ruci... Uvek bi me zanimalo"
Xx3"Čudo da te dečko nije naučio, hahaha"
Ja"Ja bi volela da naučim od vas..."

Svoje lice napravim u tužno i razočarano, te krenem da šutiram kamenčiće, koji su se nalazili u travi. Samo sam čekala trenutak da popuste, što se i desilo.

Xx"Samo da vidiš i vraćaš mi"
Ja"Važii!!"
Xx3"Nemoj..."
Xx"Neće ništa uraditi, nesposobna je da živi"
Ja"Da, da..." kažem, te se krišom nasmejem.

Čim mi pruži pištolj u ruke, brižno krenem da ga obrćem i gledam, sve dok se ne okrenem i piptolj usmerim u njih. Preteći im, sam išla unazad, vraćajući se u fabriku. Samo sekund kasnije, iza mene se začuo jak pucanj iz pištolja. Od straha padnem na beton i pogledam iza sebe, gde ugledam Josh-a sa prevelikim osmehom na licu.

Ja"Josh!"
J"Uff kako si mi nedostajala"
Ja"Zašto me ranije nisi našao, bilo mi je jako dosadno ovde"
J"Nisu ti ništa uradili?"
Ja"Ne, ne... Bili su super"
J"Imam malo pitanje"
Ja"Pitaj ljubavi"
J"Da ti nisu dali nešto... Onako malo... Pošto si previše srećna"
Ja"Vidi, njihova drog ne valja, ti.... Ti si moja droga, koju konstantno dobijam"
J"Ubiću te samo da znaš"
Ja"Hahahaha"

Noseći me preko ramena, me iznese iz fabrike i stavi u auto. Neko ludilo me je uhvatilo. Nisam znala gde sam i šta se dešava. Nakon par minuta i Josh udje u auto, te sedne do mene.

Ja"Kuda sada idemo?"
J"Imam malo iznanadjenje za tebe"
Ja"Omg stvarno?!"
J"Da... Mislim da će ti se mnogo svideti"
Ja"Šta ako mi se ne bude svidelo?"
J"Pa ne znam"