Ušavši u kuću, sednem na jednu od stolica. Nakon par minuta i Josh je ušao unutra i uhvatio me za ruku. Povuče me, te zajedno izadjemo.
J"Objasni mi nešto... Šta će crteži kod tebe?"
Ja"Pa možda se tu Alija umešala..."
J"Zašto?" svoje usne stavim pored njegovog uha.
Ja"Da bi mi te oduzela" šapnem i pomerim se.
J"Ček..."
Ja"Stani... Nemoj ništa da kažeš..."
J"Zašto bi to uradila?"
Ja"Razmisli malo"
J"Pokušaću"
Već smoreno se okrenem i udjem u svoju sobu. Zatvorim vrata za sobom i legnem na krevet. Želim da ih sve zaboravim i jednostavno nastavim svoj stari način života. Želim da svoje srce ostavim u celini. Nakon kraćeg razmišljanja, odlučim se da ću ipak malo odspavati i razmisliti o svemu. *1 dan kasnije*
Budi me malo jače otvaranje vrata. Ne pomerajući se, osetim hladan povetarac kako me udara u ledja.
Ja"Ko god da je, neka zatvori vrata!"
J"Hajde ustaj, zvala te je majka"
Ja"Blago njoj"
J"Julia neću te moliti, ustaj da doručkuješ"
Ja"Da li ti je neko nekad rekao da smaraš?"
J"Dosta puta"
Ja"Uff naporan si. Izadji mi iz sobe"
J"Kako god"
Prevrne očima i zatvori vrata. Iz ležećeg položaja se namestim u sedeći. Obujem papuče i pogledam u malu kocku u ćošku moje sobe. Tu je sakriven moj dnevnik. Odlučim da nakon dužeg vremena da ga uzmem i pročitam stare zapise. Uzimajući moju lopaticu i iskopavajući, primetim da ustvari nema ničeg. Zbunjeno i besno rukama krenem da iskopavam rupu, sve dok totalno shvatim da mi nema dnevnika. Očistim ruke i nervozno izadjem iz sobe.
Ja"Gde mi je dnevnik?"
M(Majka)"Dnevik? Odakle tebi to?"
Ja"Pitam! Gde je moj dnevnik!"
Xx"Gde je bio?"
Ja"Sakrila sam ga ispod zemlje i tu ste ga našli! Stvarno ne mogu da verujem!"
J"Šta se dešava?"
Xx"Neko joj je uzeo dnevnik?"
Ja"Ko god da mi je uzeo...." Pričajući i preteći im, u Josh-ovim rukama primetim moj dnevik. Ne mogu da verujem. Ne, nemoguće. Šta ako je sve pročitao.
Ja"Ti!"
J"Ja?"
Ja"Odakle ti pravo da uzmeš moj dnevik!"
J"Ček, ovo je tvoj dnevik? Mislio sam da je neka knjiga iz praistorije"
Ja"Josh, nemoj mene da zajebavaš! Jesi li pročitao?"
J"Da, što?"
Ja"Jao, majko... Nemoj više nikad da si mi se obratio!" Nervozno uzmem svoj dnevnik u ruke i udjem u sobu. Kakav idiot.
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Slučajno (Završena)
Любовные романыNepoznato ostrvo puno ljudi za koje niko ne zna. Među njima se nalazi i mlada devojka Julia, koja od svog rođenja živi na ostrvu. Veoma društvena devojka, koja želi da sve bude po njenom, sve dok se on slučajno ne pojavi. Zbog oluje, na njihovom ost...
